Kada je reč o celovečernjim filmovima, za koje je u poslednje vreme zaista potrebno izdvojiti celo veče, pitanje svih pitanja je da li je naslov vredan tri sata sedenja. Reditelj i oskarovac Dejmijen Šazel u najnovijem ostvarenju „Vavilon“, koji je imao premijeru prošle nedelje u domaćim bioskopima, opravdao je tročasovnu pažnju gledalaca, i dobro odmerenim ritmom filma učinio da sati prolete.
Posebnu dinamiku filmu daje i fantastična muzika, koja je nagrađena nedavno Zlatnim globusom. Autor filmskih nota je, takođe oskarovca, Džastin Hurvic, koji je s Šazelom ranije radio i na drugim filmovima, uključujući i La la land. Da, film Vavilon ima određene momente preterivanja, za šta je i bilo zamerki u svetskim medijima, ali to nije tako neočekivano s obzirom na to da gledamo nešto što je epska komedija.
Za razliku od pomenutog La la landa, čija radnja je bila smeštena u zlatno doba Holivuda, u „Vavilonu“ reditelj Dejmijen nas vodi na početke kinematografije, s kraja dvadesetih godina prošlog veka, tačnije u doba kada je nemi film dobio svog suparnika – zvuk.
Čuveni prvi zvučni film „Džez pevač“ ujedno je bio i najava kraja karijere mnogih tadašnjih glumačkih zvezda, ili zbog iritantne boje glasa ili jednostavno zbog toga što neki od njih nisu želeli da se trude u novonastalim okolnostima.
Setimo se kako je to uticalo i na pad popularnost glumice Meri Pikford, prve prave zvezde, predstavnice toga što bi se marketinški zvalo „ holivudskim star sistemom“. U „Vavilonu“ sjajna glumačka postava je predvođena Bredom Pitom, Margo Robi, Dijegom Kalvom, a tu su i Džovan Adepo, Li Jun i Džin Smart.
Već u početnim kadrovima gledaocu je jasno da će gledati film koji i zasmejava i šokira. To je slučaj u jednoj od uvodnih scena u kojoj se prikazuje zabava poput one koju je pravio Veliki Getsbi ali koja razvratom prevazilazi i nekadašnji kontroverzni Klub 54 u Njujorku. Aludirajući na jednu od simbolika nekadašnjeg antičkog grada Vavilona, koji pored toga što ga je grčki istoričar Herodot opisao kao grad raskošne lepote umeo da bude viđen i kao mesto poroka i nemorala, reditelj Dejmijen Šazel povlači paralelu s počecima Holivuda. Prikazao ih je u velikim ambicijama tadašnjih aktera i u njihovoj spremnosti da čine sve za uspeh, i na tom putu praveći velike skandale.
Doduše, kada po strani ostavimo niske strasti kao glavne pokretače i dekadenciju kao njen rezultat, likovi u filmu pokazuju i snažne tople emocije, potrebu i nedostatak ljubavi, osećaj empatije, pa i prijateljstva, ali i slabost u prevazilaženju poraza.
Tu su i simpatični momenti snalaženja u kojima su se nalazile nekadašnje filmadžije pokušavajući da prevaziđu tadašnja tehnička ograničenja na lokaciji snimanja, jer to nešto što se zove filmska magija oduvek je inspirisalo filmske radnike da stvaraju i publiku da dolazi u bioskope. Na kraju krajeva, ko se od publike ne bi saosećao sa siromašnom lepom devojkom koja pokušava da se digne iz blata, sa mladim meksičkim migrantom koji želi da napravi nešto u života ili sa nekad uspešnim glumcem koji polako gubi slavu kako ga godine stižu.
Kada govorimo o magičnosti, Bred Pit je i dalje u punom svom sjaju, a ako ste voleli prelepu Margo Robi u filmu Harli Kvin volećete je i u „Vavilonu“. Glumačko iznenađenje je basista benda The Red Hot Chili Peppers, Bob Levin poznatiji kao Fli. Takođe, moglo bi se reći da je uloga zlikovca Tobiju Megvajeru dala novo glumačko svetlo, tako da bismo možda u budućnosti mogli da ga vidimo i kao Džokera.
Ovakav prikaz Holivuda možda bi moglo da bude jedno od tumačenja njegove uzbudljive istorije, ali je zasigurno omaž onima koji su na kraju krajeva ostavljajući delove svoje duše i tela na platnu za navek zagrejali srca publike.
Kraj filma je uobličen u kratku i brzu montažu „stroboskopskog efekta“ najznačajnijih momenata iz istorije filma, kao što su to na primer, prvi snimljeni filmovi braće Limijer, prvi naslov u tehnikoloru Čarobnjak iz Oza, zatim Andaluzijski pas, pa i Avatar.
Kompletan film je snimljen na filmskoj traci Kodak od 35 milimetara.
