Pedja Bajovic

Stand-up komičar Peđa Bajović: „Svi se mi smejemo na istom jeziku“

Muškarac u Beogradu poslednji put

Komičar Peđa Bajović dolazi u Beograd iz Hrvatske da, kako u svojoj najavi šaljivo kaže, kao muškarac, jedno sasvim normalno i moderno muško održi svoje veče humora, na temu muško-ženskih odnosa, 21. januara od 20 časova u klubu Ben Akiba. Komična predstava, kojom će  nekadašnji pionir, a danas već veteran, regionalne stand-up scene nanovo zasmejavati ljubitelje stand-up komedije nosi logičan naslov „Muškarac – o parenju i razmnožavanju“. Ovaj naslov igra poslednji put na beogradskoj sceni.

Koliki je IQ zaljubljenog muškarca? Je li brak stvarno institucija? Jesu li deca početak kraja ili kraj početka? To su samo neka od pitanja koja je Bajović pripremio i na koja će zajedno sa vama dati duhovite odgovore, ako se naredne subote uputite ka Savamali. Kao inspiraciju da to i učinite, upriličili smo ovaj razgovor koji će vam samo nagovestiti komičarev prirodni talenat za šalu.

Peđin stand-up je domaćoj publici odlično poznat još od  komedije „S nogu – sredstvo za protiv jugonostalgije i jugofobije“, koju je do nedavno uspešno izvodio u Beogradu. U susret večeri kada ćemo čuti “Muškarca“, razgovaramo o tome kako je prošao njegov nastup u Čikagu na međunarodnom festivalu komedije World Comedy Expo, gde je gostovao kao jedini komičar iz istočnog dela Evrope, o tome koliko moderna komunikacija utiče na to kako doživljavamo duhovitost, o medijima i humoru, o stereotipima i njihovom prevazilaženju smehom, o predstojećem nastupu a samim tim i o receptu za duhovitost i za uspešan brak:

LW: Viceve gotov da više i ne pričamo u društvu, aforizmi zvuče arhaično, karikature su još uvek tu i tamo vidljive… Internet „meme“ i „reel-ovi“ su ono čemu se ovih dana smejemo, u samoći. Čini se da se humor i satira menjaju, ako nikako drugačije, onda sigurno u svom prezentovanju, to jest konzumiranju. Kako digitalno okruženje utiče na stand-up komediju?

Peđa Bajović: Sve je to stvar tehnologije i njene raspoloživosti. Nekada si za humor pretočen u komediju morao da čekaš na njen termin uz radio ili televizor, ili da odeš i kupiš Ošišanog Ježa na kiosku, ili kupiš ili iznajmiš knjigu u biblioteci, ili platiš kartu za pozorište. Ili jednostavno odeš u kafanu i šališ se s ljudima. Sada je tu internet i hiljadu TV kanala, a radio se toga odrekao i okrenuo muzici i reklamama, dok je podkast u pokušaju da u sebe pretoči ovo iz kafane. Nisu nestali ni karikatura niti aforizam, ali su se zagubili u lavirintu u kojem danas na svakom ćošku ima nešto!

Stand-up komedija deli istu sudbinu. Kada se pojavio Netflix, koji je najveća platforma ove vrste zabave u svetu, stand-up uživo je na par godina imao velikih problema.

Međutim, nakon korone je publika shvatila da je uživo ipak – uživo. Sada se događa svojevrsna renesansa i u svetu, ali i kod nas.

Društvene mreže su tu samo za promociju i  to sam shvatio tek prošle godine, kada sam delove svog profesionalnog snimljenog stand-up sadržaja (namenjenog baš za Netflix ili slične platforme) počeo da stavljam na svoje kanale. Broj pratilaca je eksplodirao!

Na žalost, najvećem broju ljudi još uvek moraš – da crtaš.

LW: Gledali smo Vaše nastupe i na kanalu Comedy Central Extra, pored nastupa na domaćim festivalima komedije i u domaćim klubovima, pa i pozorištima. Ovde ste praktično kao domaći, zar ne? Ipak, živeli ste gotovo u svim zemljama bivše Jugoslavije?

Peđa Bajović: Kulturološki sam Jugosloven. Jednostavno, osim godina rata, moj život i rad je kao da se tadašnja država nije ni raspala! Moji žive u Srbiji, a rodbina je tu i u Crnoj Gori. U Bosni i Hercegovini se osećam kao kod kuće, jer sam tamo proveo svoje formativne godine, a u Hrvatskoj živim preko 20 godina. U Sloveniji sam (i to baš na Vidovdan Miloševićevog gazimestanskog govora, kad je najavio raspad zemlje) izgubio nevinost, tako da je ostalo još da u Makedoniji kupim kuću za penziju na toplom jugu, iako je Severna.

Evo, sada između Hrvatske i Slovenije više nema granice i koristi se ista valuta. Želim da verujem da ću do penzije dočekati slično i u ostatku regiona.

svg%3E

LW: Volite da kažete da ste nastupali širom sveta, od Vankuvera do Tasmanije, u preko 250 različitih mesta. Da li postoji nešto kao univerzalni smeh? I kakvo je u tom smislu iskustvo nastupa pred beogradskom publikom?

Peđa Bajović: Želja mi je da, barem jednom, nastupim na svim kontinentima i u svim evropskim zemljama. Ostala je Južna Amerika, jer će uskoro „pasti“ Azija, a za Antartik ću verovatno morati nešto da slažem. U Evropi mi je još ostao jug, gde stand-up nije toliko prisutan, a usput i mini-državice kao Andora i sl. Nemam nameru da preskočim Vatikan, koji jeste hladan, ali ipak nije Antartik!

Svi se mi smejemo na istom jeziku, ali je uspeh stand-up komedije posledica upravo te globalizacije, značajnog približavanja urbanog humora u poslednjih nekoliko decenija. Publika koja dolazi na stand-up i u Njujorku i u Čačku i u Pekingu uglavnom ima jasnu predstavu o čemu se tu radi i šta mogu da očekuju. Sve ostalo su one fine nijanse koje odlikuju lokalnu kulturu i pojedinačne komičare i komičarke. Recimo, nešto kao što je jazz! Beograd je veliki grad i tu nije problem dobiti publiku koja zna po šta dolazi, a oni koji „zalutaju“ uglavnom odlaze zadovoljni. Ostali se više ne vraćaju i to je isto okej. Nije sve za svakoga.

LW: Sad kada ste ponovo u Beogradu, i izvodite komediju “Muškarac”, nagovestite nam šta to muškarac može da nauči o parenju i razmnožavanju tokom Vaše stand-up večeri?

Peđa Bajović: Moja mama Dragica, a verujem i ćale Vučina, ne mogu da se pomire s činjenicom da sam završio tolike škole i prošao pola sveta da bih bio – ovo! Ona je u jednom razgovoru sebi objasnila da sam predavač. To mi se dopalo, pa sada svoje predstave formatiram tako – moje predavanje na određenu temu i razgovor s publikom.

U subotu, 21. januara sledi pokušaj objašnjenja neupitne ženske superiornosti i propitivanje gde još čuči nada za nas muškarce.

I naravno, vredi li se uopšte razmnožavati u današnje vreme?

LW: Vaše obrazovanje – diplomirali ste sociologiju i filozofiju, profesionalno medijsko iskustvo, poznavanje različitih jezika sve to se ogleda u tome što radite. Da li je i humor put ka tome da steknemo širinu i fleksibilnost, da se nasmejemo nekim stereotipima i da ih na taj način možda i prevaziđemo?

Peđa Bajović: Ima ta jedna frazetina da je smeh – lek. Mislim da je nepotrebno objašnjavati zašto tako kažu. Dok se smeješ osećaš se dobro, barem na kratko! Isto tako ne možeš da se ljutiš na onoga ko te zasmejava, a tu leži taj drugi, sjajni potencijal komedije!

Tokom ovih 18 godina godina, koliko razvijamo regionalnu scenu, svedočimo da stand-up komičari s jedne strane zasmejavaju publiku s one druge, a koja bi, ako gledaš vesti, s tim trebalo da ima problem! I tu govorim o ljudima koji nisu medijske veličine, da bi publika primarno dolazila da ih vidi, jer ih zna „iz televizora“. Ne. Ovde govorim o „terencima“, koji prvenstveno nasmejavaju svojim delom, a ne likom. Posledica toga je da su, ne samo za mene, već za nekoliko nas, tržišta istog govornog područja – domaća.

LW: Medijski ste čovek. Pored ostalog, bavili ste se i novinarstvom. Kako gledate na današnju programsku situaciju u medijima? Da li bismo mogli da kažemo da i tu ima komedije, komedije apsurda?

Peđa Bajović: Medije vrlo jasno treba razdvojiti na javne i privatne. Ove druge treba otkačiti od bilo kakve vlasti i onda pustiti da se bore na tržištu, uz što konkretniju regulativu gde su granice u informativnom sadržaju, i npr. treba li i može li baš uz doručak ili večeru da se gleda nešto kao što je Zadruga?

Javni mediji trebaju da budu javni – a ne državni; da su tu za građane i javnost, a ne za državu, za narod ili vladaru na usluzi. Kad se sve to posloži, komedija apsurda će biti to – komedija, a ne apsurd.

LW: Nedavno ste se ponovo posetili Ohajo i nastupali u Atensu, u gradu Vaše mladosti, u kom ste par godina živeli kao postdiplomac.  Kako je prošao nastup tamo gde ste prvi put gledali stand-up komediju? Kakvi su Vam generalno utisci  s nastupa u Americi? Gostovali ste prošle godine i u Čikagu na festivalu World Comedy Expo.

Peđa Bajović: Osećao sam se kao čovek koji je kao mladić otišao iz nekog malog grada, da bi se nakon 20 godina vratio da vidi sebi drage ljude, i pokazao im šta je u međuvremenu uspeo.

Kako je jedan moj tamošnji profesor bio rekao:

„Ovo tvoje večeras neće biti tvoja predstava, nego naše slavlje!“.

Iako je tamošnji univerzitet još od 1804. godine, grad je mali, poput moje Požege. I dogodio se apsurd da im neki lik s Balkana bude prvi profesionalni stand-up komičar u poslednjih nekoliko godina! istina, to je i zbog korona-pauze, ali je čudno da sam baru u kojem je bio šou, ja stranac dogovorio još nekoliko nastupa svojih američkih kolega.

Šta ćeš – globalizacija!

U Čikagu sam imao dva nastupa u sklopu tog međunarodnog festivala. U prvom sam, bez lažne skromnosti, bio i iznenađenje i zvezda večeri.

U kulturološkom smislu su Amerikanci još uvek manje otvoreni za sadržaje sa strane, iako su kolege pre programa bili i ljubazni i pristojno radoznali. Tek nakon što sam odradio svoj set, krenuli su s pitanjima koliko dugo to radim, kakva je scena kod nas… ukratko: ko si, bre, ti!?

Drugi nastup je bio dobar, ali nisam toliko briljirao u odnosu na druge. Dvoje njih su se čak i bili našalili: „Nećemo ti dopustiti da nas opet zaseniš na našem terenu!“.     

LW: Kada smo radili prvi intervju, pre tačno jedanaest godina, još uvek je bilo potrebno da objasnimo šta je to stand-up komedija. Koliko se toga promenilo od tih pionirskih godina do danas? Moram da priznam da mi se, izraz koji ste skovali „Komedija s nogu“, izuzetno dopao još tad.

Peđa Bajović: Hvala na ovom prvom komplimentu! Komedija s nogu je vrlo verovatno najtrapaviji pokušaj prevoda engleskog pojma „stand-up comedy“, ali je i jedini koji se kudikamo primio. Otvoren sam za bolji, ali do tada ću povremeno da koristim ovaj.

Malopre sam koristio poređenje s jazz muzikom, i takav nam je bio status duži niz godina. Javnost je bila čula za stand-up komediju (iako je nemali broj ljudi to dugo zvao „stand-by“ komedija), ali je puno manji broj ljudi znao ko su i ljudi koji to rade. Najmanji broj njih, a koji čine našu publiku, dobro zna gde da se ide po to!

Stvari se menjaju, delom i zbog toga što su neki poznati glumci prepoznali praktičnu vrednost ovog žanra, pa se upustili u stand-up i tako ga svojim imenom popularizovali, a delom i zato što je deo naših kolega skliznuo put estrade i svoj sadržaj prilagodio širim narodnim masama.

Sve je to legitimno i nije nešto što se događa samo kod nas. Važno je da se ljudi smeju! I da za to plate kartu.

LW: U susret Vašem nastupu u Beogradu, kao poziv za sve one koji žele da nauče nešto o muško-ženskim odnosima, recite nam, koliko humor pomaže u braku?

Peđa Bajović: Ukratko, bez smeha nema braka.