Pun amfiteatar Filozofskog fakulteta u Beogradu neočekivani je prizor na kraju jula meseca. Međutim, kada tridesetak studenata smestite u filmski kadar, dobijate scenu novog domaćeg filma “Amanet”, na čijem snimanju smo bili prošle nedelje.
Studenti su uvek razdragani, pa čak i kada su to statisti na snimanju 21 kadra domaćeg filma “Amanet”. Njih tridesetak pažljivo je pratilo predavanje profesora (glumi ga Milan Caci Mihajlović), kao i uputstva reditelja debitanta Nemanje Ćipranića.
Ekipa filma “Amanet”, nakon skoro godinu dana pripreme, započela je drugu nedelju snimanja, od planiranih pet. Zanimljivo je da je ovo prvi dugometražni igrani film na kojem, pored reditelja Nemanje Ćipranića, debituju i scenaristkinja Sara Radojković i direktor fotografije Igor Marović. Posebnu pažnju i pohvalu zavređuje i činjenica da je reditelj “Amaneta” ujedno i njegov producent, izvršni producent i organizator.
“Kad sam na setu onda sam samo režiser, ne bavim se ničim drugim. Kada se završi set, onda sam sve ostalo što se tiče organizacije i produkcije. Slobodnim danima sam izvršni producent,” sa osmehom kaže mladi reditelj Ćipranić.
Reditelj Nemanja Ćipranić (1986) i scenaristkinja Sara Radojković (1989) sarađivali su još tokom studentskih dana, a na scenariju ovog filma radili su godinu dana. Tako su zajedničkim snagama došli do konačne, 25 “ruke” scenarija.
Film “Amanet” reditelj Nemanja Ćipranić žanrovski opisuje: “Ne bih žanrovski opredeljivao ovaj film. On jeste i triler i drama. Ima tu i elemenata noir-a. Sara je napisala socijalnu dramu, a ja sam, zajednom sa njom, sve to pretvorio u triler. Mislim da je tako zanimljivije i da je mnogo efektnije kada se na ovaj način ta poruka pošalje gledaocima, nego što bi to bilo samo suvoparnom dramom.”
O čemu se u filmu radi, objašnjava nam glumac Ljubomir Bulajić, opisujući nam svoju ulogu, odnosno glavnog junaka filma Todora: “Na početku filma on je jedan smeran dečko, koji živi sam sa majkom. Otac ih je ostavio, tačnije nije ga priznao. On i majka žive zajedno čuvajući jedno drugo. On je dečko koji studira i uporedo radi u kafani, da bi omogućio sebi i majci bolji život. U kafani, u kojoj radi, upoznaje Višnju, koja ulazi u njegov život. On se sažaljeva nad njenom sudbinom i poziva je da odsedne kod njega, dok se ne snađe, i tu kreće zaplet priče.”
Ljubomira najčešće viđamo u ostvarenjima čija radnja se odigrava u nekoj od epoha, poput filma “Šešir profesora Koste Vujića”. Mladi glumac igrao je u dva nova film, koja se trenutno nalaze u postprodukciji. O svom ovogodišnjem, trećem filmu, on kaže: “Lep je osećaj vratiti se u neku sadašnjicu i igrati jednog savremenog dečaka. Posle duže vremena, nakon Gorkih plodova, nisam radio ništa što je smešteno u sadašnje vreme.”
Todorov lik, prema Ljubomirovim rečima, nije blizak ulogama koje je on do sada tumačio. Ovo je za njega nešto sasvim novo. “Sličnosti koje imam sa Todorom su možda ta neka dobrota iz naivnosti i želja da pomogne nekom ko je u nevolji, neznajući ga. Mislim da sam odatle krenuo da vučem te neke crte kada sam gradio Todorov lik”, objašnjava glumac Bulajić.
Pored Ljubomira Bulajić i Milana Cacija Mihajlovića, u filmu igraju i Svetozar Cvetković, Danica Maksimović, Goran Radaković, Milena Živanović, Jelisaveta Orašanin, Marija Vicković… “Cela ekipa je mešavina iskusnih ljudi iz sveta filma i nas mladih entuzijasta, koji zaista delimo uzajamno energiju i ljubav prema filmu. Mnogo je dobro što je tako, jer inače ne znam kako bismo mi tako zeleni uspeli bez njih,” o ekipi svog filma prvenca, govori reditelj.
Jedna od iskusnih članova ekipe jeste i kreator scenske maske Vesela Sabljić, koja je svojim vedrim duhom, velikom energijom i veštinom brine da tokom snimanja svi besprekorno izgledaju. Masku radi Miroslav Lakobrija, a muziku Đule Van Gog. Kostimograf je Sonja Mrkobrada, a scenograf je Ivana Lovre.
“Uživamo stvarno. Malo nam smeta ta vrućina, ali stvarno se svi trudimo da damo svoj maksimum. Ekipa je mlada i talentovana, tako da stvarno je uživanje raditi”, svoje utiske sa snjimanja, prenosi nam glumac Ljubomir Bulajić.
Koliko je dobro raspoloženje na setu, uprkos pomenutij, velikoj vrućini, imali smo priliku da se i sami uverimo. Čak smo na trenutak postali i deo ekipe, statirajući u pomenutoj sceni na Filozofskom fakultetu.
Upoznajući ove mlade, talentovane i požrtvovane ljude, mogli bismo da zaključimo da nas, krajem marta ili početkom februara, očekuje jedno uzbudljivo filmsko ostvarenje, i jedna možda svetlija, kinematografska budućnost.
“Definitivno, umetnici moraju da preuzmu inicijativu. Moraju da daju sve od sebe, da bi nešto ostalo iza njih, da bi nešto napravili i da bi radili posao za koji su se školovali – koji žele da rade, jer vole to da rade”, zaključio je reditelj, producent i izvršni producent i organizator filma “Amanet” Nemanja Ćipranić.
foto: Tijana Janković i DragonStyle