Čuveni jugoslovenski i hrvatski sineasta Lordan Zafranović, poznat i kao stvaralac iz kružoka „Praške škole“, održao je masterklas na temu „Unutrašnja struktura filma“, u okviru FEST Pro programa, koji traje do 2. marta, kao radioničko-panelska celina 52. FEST-a. Pred punom Salom 2 u mts Dvorani autor, koji se bavi filmom još od 1961. godine, podelio je svoj autorski pristup stvaralaštvu i zanatu, uz osvrt na film „Zlatni rez 42: Djeca Kozare“, koji trenutno snima, a tiče se Jasenovca.
Lordan Zafranović (80), autor filmova, kao što su to „Okupacija u 26 slika“ i „Pad Italije“, izrazio je osećaj velike odgovornosti što se nalazi u situaciji kada bi trebalo da iskaže ono što misli i ono što film zapravo jeste.
„Film mi je prijatelj. Kada postavim pitanje, i kada usmerim kameru, on mi daje odgovore. To je jedna saradnja koja traje od šezdesetih godina prošlog veka. Tako da sam se i sam pretvorio u film. Ništa drugo nemam,“ kazao je reditelj koji je na masterklas došao iz montaže svog filma o Jasenovcu.
Tokom predavanja u Beogradu, predstavio je svoj pristup građenju filma, takozvanu unutrašnju strukturu filma, a to je ono što, kako kaže, gledalac oseća a ne vidi. Sve to u nadi da će se njegovi filmovi od sada gledati na jedan dublji način, i uz želju da svoja autorska saznanja prenese i drugima. Podsetio je i na to da film ima dva glavna elementa, a to su prostor i vreme.
Estetika videa donosi mnogo mogućnosti
„Poslednjih dvadeset godina se nalazimo u jednom praznom prostoru, koji nije dramatičan za film. Neverovatno je kako se u tih dvadeset godina ne pojavljuju autori koji su se pojavljivali ranije u gotovo svakoj naciji. Danas imate jedno zatišje. Mešavinu dve estetike, filma i videa. Tako da je teško osetiti poseban film, s posebnim pečatom, s nekom novom estetikom… Estetika videa donosi strahovito mnogo mogućnosti. Još nismo dobili autora koji bi taj video prezentovao na poseban način,“ izjavio je Zafranović u uvodnom delu svog predavanja.
Autor ili realizator
Takođe, napomenuo je da ne voli reč reditelj, jer u današnje vreme, u sebi više nosi značenje realizator nego autor. Ističući da je autorski posao jedna neponovljiva estetika, a scenario nužno zlo, jer je više književna kategorija.
Razdvajajući scenario, ono što svi vidimo, od njegove konstrukcije iznutra koju gradi reditelj, objasnio je svoj film „Okupacija u 26“ oslanjajući se na geometriju.
Kako spojiti scenario s budućim filmom?
„Scenario je nešto što dolazi nakon izgradnje kostura budućeg filma. On mora da postoji, jer moram da komuniciram s širokom publikom pomoću dijaloga.
Film je autentičan. Neka književna dela ne možemo da prebacimo na film. Nema šanse. Odnosno, može, ali se danas napravi loš film. Jednostavno alati nisu isti. Film ima vreme i prostor i ta dva sata gledanja, a knjigu možeš da čitaš kad god hoćeš u kom god raspoloženju. Između ta dva, nalazi se scenario.“
Film o Jasenovcu „Zlatni rez 42: Djeca Kozare“
„Ostale su strahovite rane, koje opterećuju generacije i generacije, kao što je Jasenovac. Kad neko napravi neko zlo u vremenu, to kasnije strahovito dugo traje kroz generacije. Nije samo ubod noža onda kada je on napravljen, već on jednostavno raste, s godinama, od usta do usta, od stvaranja mitova, propagande…
Shvatio sam da smo svi mi u žici. Ovaj film, koji sada radimo, kad skinete žicu, to se može dešavati, u svakom gradu, u svakoj ulici, u svakom stanu. Inače sam promašio.
Šta je to čovek? Ponižavajući je. Kada sam pogleda dokumentaciju, i ta tri-četiri dokumentarna filma, bio sam ponižen da pripadam ljudskom rodu. Zbog zla koje je napravljeno i zbog metoda na koji je napravljeno. Rade ga mali, sitni, susedi naši. Eto, to je to.
A, sad, šta je dalje?
Nema dalje. Posle ovog filma, nemam šta dalje više. Potrošio sam i crteže i forme, i nema veće teme. Recite mi veću temu od ovoga. Nema je. Nema veće teme od Jasenovca.
Ako je to najveća tema, i ako sam došao da faze da to mogu da uradim, da sam našao saradnike. Tako da sam na tragu tog nečeg što sam radio i smatram da ovo može da bude neki završni udarac s moje strane.
Neko će možda nastaviti nakon toga, ali ja više ne ni u formi ni u temi. Ne da sam se potrošio, već su te energije ušle u film i one će trajati sigurno sto godina. To vam garantujem.
To je jedan mali prilog u ime mog naroda, koji me je školovao, slao mi je stipendije, pa je red da mu nešto i vratim.“
Aktuelnost grčke tragedije
„Opet su aktuelne grčke tragedije. Kao da su pisane danas. Kao da se to ljudsko biće nije uopšte menjalo. Samo su se menjale metode. Umesto koplja mač, pa na kraju atomska bomba. Sve ide prema tom zlu. Naravno, da imate i to dobro. Koje je isto tako ugrađeno u naš genetski sastav. Lako je manipulisati ljudskom osobom, na raznim primerima. Uglavnom nosi se jedna istorijska informacija, pa se stvaraju mitovi, a 20. vek je vreme stvaranje propagande, mržnje i izazivanja zla. I onda je potreban samo mali fitilj.
Sad je ova situacija nekako spremna. Teren je za zlo spreman.”
Savet mladom autoru
„Moraš se boriti za autoritet kod ekipe. Moraš da znaš bolje istoriju scenografije nego scenograf. Moraš da znaš svetlo, objektive, istoriju kostima iz svih mogućih epoha… S time moraš da živiš, da bi postao autoritet.“
Lordan Zafranović je pre režije, diplomirao književnost i likovne umetnosti na Pedagoškom fakultetu u Splitu.
Foto: Tijana Janković-Jevrić // Miss Stills Photography
