“Da li sam debela? Da li me voli? Da li sam dobra majka? Da li mi je posao bitniji od svega? Žene pitaju, a odgovaraju muškarci, modni magazini, astrolozi, prijateljice koje ista ta pitanja muče. A muče nas jer nam je davno neko rekao – moraš biti lepa, pametna, dobra supruga i majka, imati karijeru… Listi nema kraja jer se od žene danas očekuje mnogo. Ukoliko u tome ne uspe, onda sa njom nešto nije u redu. I eto nas na psihoterapiji! Dina, Moli, Liz, Klo i Sejdž našle su se na grupnoj seansi kod Grejs u pokušaju da nađu odgovore. Umesto odgovora, našle su jedna drugu. Pritisak koji su imale zamenilo je prijateljstvo i osećanje da su prihvaćene bez obzira na sve,” reči su rediteljke Ane Griorović, izrečene povodom nove predstave “Inside out” koja se premijerno izvodi 26. oktobra na sceni Pozorišta na Terazijama. Ovo je prva Anina saradnja sa Pozorištem na Terazijama.
Priča prati sudbine šest žena koje se jednom nedeljno susreću na psihoterapiji kako bi se na što adekvatniji način suočile sa preprekama na koje nailaze u okviru muškocentričnog sveta u kom žive. Bez obzira na to koliko su ostvarene kao poslovne žene, udate ili neudate, supruge ili majke, svaka od njih na sebi svojstven način pokušava da se izbori sa stereotipima koji su im nametnuti od strane savremenog sistema ili medijskog predstavljanja slike o idealnoj ženi koja bi trebalo da bude SVE: idealno vitka, emotivno ostvarena, da prati modu, bude udata, majka, finansijski nezavisna, uspešna u poslu… Svaka od junakinja iznosi problem sa kojim se suočava, sa nadom da će pronaći rešenje i da će se smelije suočiti sa svojim strahom i stvoriti za sebe neku novu šansu.
Prvi put izveden 1989. godine pod nazivom Roleplay, američki mjuzikl Inside Out svoju njujoršku premijeru imao je 28. oktobra 1994. godine u pozorištu “Cherry Lane”.
Tekst predstave je napisao Doug Haverty, dok je prevod i prepev songova na srpski jezik uradio Slobodan Obradović. Koreografi su Milan Gromilić i Nebojša Gromilić, a dirigent Milan Nedeljković
Uloge tumače: Jelena Jovičić, Dušica Novaković, Suzana Lukić, Ivana Knežević, Ivana Popović Ilijin, Mina Lazarević.
Balet: Milan Gromilić, Nebojša Gromilić, Nemanja Naumoski, Miloš Mitić, Igor Grabovica, Nemanja Pražić, Sava Vidicki, Branko Mitrović.
Kako navodi Njujork Tajms, tajna uspeha ove predstave je da se publika oseća kao da je deo grupne terapije zahvaljujući ovim “očajnim, inteligentnim, drskim, srdačnim, svesnim i odlučnim” ženama. “Urađen je neobično dobar posao u građenju likova koji se čine kao pravi ljudi, sa pravim problemima”.
Osim toga, autori ovog mjuzikla postižu i da publika lako poveruje kako je to što se junakinje u najtežim trenucima poveravaju publici pevajući, najprirodnija stvar na svetu. Karakteristično za ovaj mjuzikl je i to što su reči izuzetno zahtevnih numera, ne samo u skladu sa dramskim tekstom, već i sastavni deo dijaloga i neposredene komunikacije učesnica grupne terapije koja zatim prerasta u prijateljstvo. Ovaj inteligentan i vatren mjuzikl Pozorišta na Terezijama dodatano je obogaćen zanimljivim koreografijama i spektakularnim muzičkim aražmanima i punoćom zvuka kakva, nije neskromno istaći, nije ostvarena ni na njujorškim scenama.
I na kraju, vedar duh i dobro raspoloženje koje ovaj mjuzikl izaziva, čak i onda kada se bavi nesigurnošću, samoćom, neispunjenim očekivanjima ili osećaju beznađa, nisu njegov spoljašnji ukras već deo pogleda na svet i načina suočavanja junakinja ovog komada sa mnogim problemima i nedaćama koje prate život žena u savremenom društvu.
