RTS Izdavaštvo i Izdavačka kuća Clio objavili su knjigu Međunarodno komuniciranje u informacionom društvu, grupe autora – Miroljuba Radojkovića, Branimira Stojkovića i Aleksandra Vranješa.
“…ova studija je ubedljivi, naučno zasnovani pokušaj da se međunarodno komuniciranje iznova kritički preispita i sučeli sa izazovima novih informaciono-komunikacionih tehnologija.”
prof. dr Divna Vuksanović
Radojković, Stojković i Vranješ prvo razmatraju istorijski razvoj i implikacije međunarodnog komuniciranja, kao i metode i medije pomoću kojih se ono razvijalo, a potom analiziraju tehnike, uslove i aktere savremenog međunarodnog komuniciranja, kao i njegov normativni okvir. Osvrćući se na prostornu i vremensku dimenziju ovog oblika komunikacione prakse, vraćajući se nekoliko decenija unazad, autori nas podsećaju na vreme borbe za novi svetski informacioni i komunikacioni poredak, preispitujući fenomene kao što su kulturni imperijalizam i međunarodna propaganda, a sve kroz prizmu jasno definisanih normi međunarodnog komuniciranja.
Miroljub Radojković redovni je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, sa posebnim interesovanjem za komunikacione sisteme i javno mnjenje. Autor je sledećih naslova: Savremeni informaciono-komunikacioni sistemi (1984), Međunarodno komuniciranje (1987), Podela mišljenja (1997), Osnove komunikologije (koautor T. Đorđević, drugo izdanje 2005), Komuniciranje, mediji i društvo (koautor M. Miletić, prvo izdanje 2005), Medium sindrom (2006) i Informaciono- komunikacioni sistemi (koautor Branimir Stojković, drugo izdanje 2009). Glavni je i odgovorni urednik časopisa za upravljanje komuniciranjem „CM”, koji zajednički izdaju Fakultet političkih nauka u Beogradu i Institut za usmeravanje komunikacija iz Novog Sada.
Branimir Stojković redovni je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, posebno aktivan na polju sociologije kulture, sociologije religije i studija komunikacija. Kao autor potpisao je monografije Evropski kulturni identitet (1993), Kulturna politika evropske integracije (1996) i Identitet i komunikacija (2002). Koautor je studija Kultura i radni život (1982), Kultura mladih radnika (1986), Organizacija kulturnih delatnosti (1990), Kultura – menadžment, animacija, marketing (1994, 1996, 2000, 2003 i 2007.), Kulturna prava (1999), Kulturna politika i kulturna raznovrsnost (2004.) i Informaciono- komunikacioni sistemi (2004 i 2009.). Objavio je preko sedamdeset naučnih radova u domaćim i inostranim naučnim časopisima.
Aleksandar Vranješ magistar je političkih nauka, viši asistent na Fakultetu političkih nauka u Banjoj Luci i doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U oblast njegovog interesovanja spadaju političko komuniciranje, politički odnosi s javnošću, javno mnjenje, politička sociologija, kao i uloga savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija u političkim procesima i društvu u celini. Do sada je objavio jednu monografiju i više naučnih radova u domaćim i inostranim časopisima. Jedan je od urednika portala NoviPolis.rs.
