Akademska knjiga iz Novog Sada upravo je objavila knjigu nobelovca Džozefa Stiglica Velika podela. Društva nejednakosti i šta da radimo sa njima.
Ova knjiga je prvi put objavljena na engleskom jeziku krajem aprila ove godine, i za veoma kratko vreme se pojavila na srpskom jeziku. Stiglic je jedan od najvećih kritičara liberalnog kapitalizma i naučnik koji svakodnevno upozorava Američku javnost o socijalnoj i ekonomskoj nejednakosti koja vlada u zemlji.
U knjizi Stiglic kaže: Danas niko ne može da kaže kako u Americi ne postoji velika podela na najbogatije – koje ponekad nazivamo jednim procentom – i sve ostale. Oni vode različite živote: imaju različite brige, različite težnje i različite životne stilove.
Obični Amerikanci brinu kako će školovati decu, šta će biti ako se neko u porodici ozbiljno razboli, kako će se snalaziti u penziji. U najgorim danima Velike recesije, desetine miliona ljudi brinulo je da li će uspeti da zadrže krov nad glavom. Milioni njih nisu uspeli.
Pripadnici jednog procenta – ili čak možda najbogatijeg promila – razgovaraju o drugim stvarima: kakav avion da kupe, kako da sačuvaju zaradu od poreza (šta će se desiti ako Sjedinjene Države primoraju Švajcarsku da ukine poverljivost bankarskih računa, i da li će Kajmanska Ostrva biti sledeća? Da li je Andora bezbedna?). Na plažama Sauthemptona žale se na buku koju prave komšije kad doleću helikopterom iz Njujorka. Brinu i o tome šta će se desiti ako padnu sa svoje grane – ona je dosta visoka i ponekad se takav pad zaista i dogodi.”
„Velika podela”, prema tumačenju paradigmatičnog nobelovca i bivšeg predsednika Svetske banke, Džozefa Stiglica, samo je metafora za sve veće ekonomske razlike među ljudima: kako prema imovini, tako i prema dohotku. One su, u knjizi koja je pred vama, veoma uverljivo prikazane pre svega na primeru SAD, ali su navedene i kao loša globalna tendencija koja traje tokom poslednje četiri decenije. Eskalacija nejednakosti do ekstrema, delimično je uzrok sporog ekonomskog rasta, ali su spori rast i nejednakost „pitanja političkog izbora”. Oni reprodukuju stanje začaranog kruga u kome su institucije, zakoni, sistem oporezivanja, pa i izbori, podređeni interesima gornjih 1% stanovništva. Taj 1% koji u SAD raspolaže sa blizu 22% bogatstva (a najbogatijih 0,1% sa oko 11%) uspeva da zahvaljujući koncentraciji moći dalje povećava nejednakost i nepremostivi jaz, pa čak i fizičko razdvajanje bogatih četvrti u odnosu na siromašne delove gradova, a sa obrazloženjem zaštite održavanja javnih dobara, ili pak omogućavanja povoljnog socijalnog i kulturnog okruženja za razvoj njihove dece.
Knjigu su s engleskog jezika preveli Ljiljana Matić i Ivica Pavlović. Akademska knjiga je do sada objavila od istog autora i knjigu: Slobodan pad. Amerika, slobodna tržišta i slom svetske privrede.
