Kad zamiriše onako nova…
…tek uzeta sa knjižarske police, svojim mirisom hartije i štampe, knjiga već tad budi neko setno zadovoljstvo. Napravljena je da zadovolji mnoga čula radoznalih ljubitelja reči…
Uzmeš je tako u ruku, pa joj gledaš korice. Kako samo mogu biti lepe. Pune boja i slika, ili prefinjene u svojoj jednostavnosti. Ilustracija koja predstavlja umetnost za sebe. Ovom delu ne bi trebalo suditi po izgledu, ali ako već vizuelno prija i mami da u nju zaviriš i da joj se prepustiš, onda valja i u spoljašnjosti uživati. Listaš, mirišeš, gledaš, čitaš prvu rečenicu i nosiš je sa sobom. Nosiš je svuda. U torbi, na plaži, u parku, na terasi, u vozu, avionu, kraj reke i pored prozora. Ostavljaš je na jastuku dok razmišljanjem odlaziš u san.
Knjiga ti priča i pokazuje. Vodite negde daleko da upozaš strano i negde duboko da otkriješ sebe. Budi ti osećaje, dočarava doživljaje i otvara oči u zagledanom pogledu. Otkrije ti neku daleku zemlju, nove običaje, nove reči, neke nedoživljene priče, a opet i sudbine bliske.
Uz jutarnju kaficu sa malo mleka, ponekad prija kad pročitaš nekoliko strana. Dobra kombinacja da se pokreneš i započneš dan. Još ako ti ostane prsten od kafe na listu, to je to! Knjiga postaje u pravom smislu tvoja, lična, nova priča u nastanku. Napraviš i po koje uvce, da bi obeležio gde si stao. Možda i podvučeš, ili uokviriš zanimljivu misao. Zato je lepo imati knjigu. Dok štivo utiče na tebe i ti oblikuješ njega.
Može se tu naći i još nekoliko primena. Knjige su korisne. Herbarijum se lako pravi. Sigurno je svako od nas naleteo bar jednom na davno zaboravljeni maslačak, pa čak i na detelinu sa četiri list. Nema zgodnijeg mesta za posvetu i potpis razrednog starešine. To je jedini poklon na kojem možeš da napišeš čestitku, želju, pohvalu i ljubavnu izjavu, a da to ostane zauvek za sećanje. Možeš da osmisliš i pečat svoje male kućne biblioteke. Nekad je knjiga bila luksuz, pa su ljudi voleli da je beleže kao svoje vlasništvo. Bez sumlje, literatura inspiriše.
Ima tu nečega i u pozajmljenoj knjizi. Kreneš ka biblioteci sa blagom strepnjom, da li je baš taj naslov koji želiš, slobodan. Uđeš u prostor ispunjem policama i tišinom. Taj mali hram znanja i mudrih ljudi te opomene koliko toga još možeš da saznaš. Koliko ljudi je ,takođe, u svom traganju za odgovorima napisalo sve te knjige. U toj, koju si ti uzeo, možeš još pride da saznaš da Zorica voli Nenada, a da Đurici smrde noge. Da vidiš i razmisliš zašto je neko baš te rečenice obojio u crveno. Na koje sve načine možeš da praviš uši, i da li je neko bio gladan dok je duboko u noć bdio nad tekstom. Ne možeš a da se ne zapitaš koliko je drugih pored tebe razmišljalo nad istim “mislima”. Biblioteke su fino mesto za učenje i druženje. Primetiš kako on ima lepe ruke kojima pažljivo izvlači teze. Vidi kako slatko žvaće olovku dok čitajući literaturu sklanja šišku sa nosa. Znam da su se neki tako zaljubili. Korisna je biblioteka.
Bilo kupljene, poklonjene, pozajmljene,ili elektronske, čitajte knjige i uživajte! Samo me zanima kako ćemo ovim elektronskim da uvrćemo uši, presujemo cvet, prevrnemo šolju, ostavljamo ljubavne poruke i prste od bureka?
