Život na aparatima
Kako li smo živeli bez mobilnih telefona? To vreme, danas, kada “živimo na aparatima”, nezamislivo je. Međutim, svaki napredak, pored blagodeti, ima i onu tamnu stranu. Jedna od njih je i sindrom fantomske vibracije. Da li i vama ovaj sindrom ne da mira?
Nove tehnologije, savremeni načini komunikacije, zauvek su promenili naše živote. Monitori su otvorili neka nova vrata, a tastatura je postala naš primarni dodir sa svetom.
Bilo da je reč o upotrebi kompjutera ili mobilnog telefona, savremeni čovek jednostavno “živi na aparatima”.
Putem mreža se družimo, sarađujemo, volimo, šepurimo i svađamo. Virtuelni svet je naša nova realnost, naš nefizički život, naša digitalno upakovana misao, duša. I to naše pati od mnogih duševnih boljki, kao što je Fejsbuk depresija ili poremećaj o kojem će ovde biti reč – sindrom fantomske vibracije.
Komunikacija i informisanost, što intelektualna što voajerska, svakodnevno su na našem duhovnom meniju. Glad za novostima je sveprisutna, iako neki tvrde da smo već postali prezasićeni. Možda nam je i dosta, ali, po svoj prilici, trajnog isključivanja nema. Postali smo zavisni!
Kada pogledate oko sebe na ulici, retko ćete primetiti da neko šeta ili sedi na klupi, a da pri tom ne koristi mobilni telefon. Čak i kad trči, juri, žuri ili žvaće sendvič, telefon je u ruci. Jednostavno sebi ne dozvoljavamo da budemo ni u jednom trenutku isključeni. Pametni telefoni samo su nam u tome još više pomogli. “Živimo na aparatima”, neprestano uključeni. A šta se dešava kada se uređaji ućute? Kada nam ne stižu SMS-ovi, notifikacije, mejlovi?
U retkim trenucima kada nismo aktivno na mreži, GSM ili Interner, učini nam se da nam telefon vibrira, pa čak i onda kada nam nije u džepu – što je češće kod muškaraca. Ukoliko vam se dogodilo da vam se čini da telefon zvoni, ili da stiže poruka, a da ništa od toga nije stvarno, to je znak da patite od sidroma fantomske vibracije.
Ovaj sindrom nije dovoljno istražen. Međutim, naučnici ga opisuju kao anksioznost, svojevrsnu nervnu napetost u odsustvu dnevne doze savremene komunikacije.
Moderan čovek ima stalnu potrebu da bude u toku, da je upućen. Ako propusti neku novinu na, npr., društvenoj mreži, oseća se izostavljenim. U stalnom je stresu, malo spava i ima kompulsivnu potrebu da proverava da li su mu pristigle neke nove notifikacije.
O sindromu fantomske vibracije, ali i o drugim poremećajima izazvanim savremenom tehnologijom u svojoj knjizi “iPoremećaj” govori dr Lari Rosen.
Dr Rosen, u jednom od svojih intervjua, objašnjava da je tehnologija dobra, i da ona nije krivac, već da je “tehno – zavisnost” rezultat našeg odnosa prema njoj. Ukoliko njenom upotrebom ne utičemo negativno na naše realne društvene, ljubavne i porodične veze, onda je sve u redu.
Pomislite samo koliko puta ste ustali od stola, pa čak i prekinuli romantični trenurak, da biste se javili na poziv. Razmislite koliko često proveravate telefon ili neki drugi mobilini uređaj u iščekivanju poruke ili mejla. Sigurno ste to uradili dovoljni broj puta, da vam se ponekad desi da ste čuli njegovo zvono, iako je to bila samo samoobmana – umišljeno zvono.
Nije potrebno da brišete, da biste ponovo, nakon kraće pauze, kreirali profile. Prošetajte, pa ćaskajte uživo. Takođe, dovoljno je da uključite samokontrolu i da ponekad utišate ili isključite telefon.
Savremeni načini komunikacije pružaju nam mnogo toga dobrog, ona su naša generacijska prednost. Ipak, ona ne bi trebalo da budu mreža u kojoj ćemo tkati naš čitav svet, ili, što je podjednako strašno, da zanemarujemo trenutak u kojem se nalazimo i ljude koji sede pored nas kako bismo se dopisivali. Takvo ponašanje, u najmanju ruku, smatra se nekulturnim, a kao što nam naučnici govore, i štetno je po naše zdravlje.
“Život na aparatima” na tankim je digitalnim nožicama. Za eutanaziju je potreban samo jedan taster – “delete”.
Foto: Stuart Miles @ FreeDigitalPhotos.net