U ogledalu običajnog kalendara
Pripremila Janja Rešćanski
Kako je pisao čuveni etnolog Mile Nedeljković u svojoj knjizi „Srpski običajni kalendar” februar je po mnogo čemu poseban mesec kako kod nas tako i u svetu! Mesec koji nagoveštava kraj mesojeđu, mesec karnevala (oproštaj od mesa), mesec vode…
Zbog snežnog taloga koji je uobičajen za ovaj mesec, njegovom otapanju i bljuzgavici, februar je poznat kako vodeni mesec! Smatra se da od Svetog Trifuna i drveća počinju da luče sokove. Kako bi drvo bilo što kvalitetnije, seklo se do Trivundana, kako ga ne bi napala crvotočina!
Pošto je u februaru dosta slava, on se smatra i periodom jela i pića, periodom proslavljanja i karnevala, zbora i dogovora. Kako je u njegovoj sredini i Sretenje, veliki verski praznik u Srba, onda nije ni čudo što je na taj dan dignut i Prvi srpski ustanak.
U narodu postoji verovanje da ako februarsko lepo vreme izmami muve, mart će ih sve podaviti. Kažu stari da je bolje videti u februaru gladnog vuka nego u polju čoveka u košulji. Ako se mačka sunča na februarskom suncu, u martu će opet biti sklupčana uz peć. Ako je o prazniku Jevtimiju procvetalo cveće, o Cvatima će biti mraza! Ako na Trivundan padne kiša – šljive će dobro roditi te godine.
Ako na Sretenje greje sunce, i bude toplo vreme, zima će se odužiti i sigurno će pasti sneg u martu. Ako goveda spavaju na ovaj dan zbijena, biće još duge i oštre zime. Ako je i haralampije hladan i pun mraza, još će biti hladnih dana!
Ove godine, kako kažu, na Sretenje mečka nije videla svoju senku. Nadamo se skorom kraju zime i nastupajućem proleću.
Foto: Wiki
