Darvinove nagrade, decembar 1997. g, SAD
Roni i Stiv, dvojica živahnih tinejdžera, smišljali su kako da se zabave tog decembarskog popodneva u američkom gradiću, okruga Ričmond…
Stivov otac je renovirao kupatilo, te se stara kada pronašla u dvorištu kuće. Mladići su odlučili da „pozajme” kadu i od nje naprave barku. Uprtili su kadu na motorne sanke i krenuli ka obližnjem kanalu. Ideja im je bila da pomoću ovog improvizovanog plovećeg objekta preplivaju do druge obale. Radilo se o velikom, plovnom kanalu, širine dvesta metara, sa jakom strujom.
Roni i Stiv su se dovezli do kanala i spustili kadu u vodu. Oduševili su se kada su shvatili da ona pluta i da je njihova ideja ostvarljiva! Ušli su unutra i uputili se u „plovidbu”. Kada su preveslali četvrtinu udaljenosti, kada se poprilično napunila vodom. Zaključili su da moraju da izbace višak vode koja im zapljuskuje noge.
Razmišljali su: „Obzirom da voda ulazi preko ivice, ako izvučemo čep, voda će izaći kroz rupu!” Tako su odlučili da se ratosiljaju neželjene vode, a dalji splet događaja je očigledan.
Srećom, toga dana na kanalu nije bilo mnogo brodova. Obalska straža ih je spasila sat vremena kasnije, smrznute, ali nepovređene. Oba mladića od tog dana imaju „kadofobiju” i kupaju se isključivo u tuš kabini.
Foto: Tijana Janković
