Međunarodna baletska zvezda Ištvan Simon gostovaće 29. aprila u „Labudovom jezeru“, na muziku P.I. Čajkovskog, koje će od 19 časova biti izvedeno na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu povodom Svetskog dana igre.
Ovo će, ujedno, biti i poslednje izvođenje (u ovoj sezoni) „Labudovog jezera“ u kojem učestvuje celokupni ansambl Baleta i Orkestar nacionalnog teatra, pod dirigentskom upravom Aleksandra Kojića.
U ovom biseru klasičnog repertoara, u koreografiji Konstantina Kostjukova (prema M. Petipa i L. Ivanovu), priznati umetnik, stalni gostujući izvođač Dortmundske opere i redovan gost mnogih vodećih svetskih pozorišta, dočaraće lik princa Zigfrida, dok će u ulogama Odete/ Odilije nastupiti solistkinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Margarita Čeromuhina.
Autor kostima i scenografije je proslavljeni italijanski modni kreator, dizajner i kostimograf Renato Balestra.
Simon je studirao na Univerzitetu mađarske plesne umetnosti u Budimpešti.
Solističku karijeru započeo je 2007. u Baletu Semperoper u Drezdenu, a veoma brzo posle toga postaje glavni gostujući umetnik Mađarskog nacionalnog baleta. Ovoj kompaniji pridružio se u sezoni 2013/14, da bi već u narednoj bio pozvan da se vrati u Semperoper, u statusu prvaka. Redovan je učesnik najprestižnijih svetskih festivala i gala nastupa. Njegov repertoar obuhvata veliki broj uloga u klasičnim i savremenim baletskim delima. Sarađivao je sa najuglednijim koreografima današnjice.
Tokom dosadašnje karijere osvojio je brojne prestižne baletske nagrade.
Svetska plesna alijansa u okviru Međunarodnog pozorišnog institute pri UNESCO-u, pokrenula je 1982. godine proslavljanje Svetskog dana igre. Dan se obeležava svakog 29. aprila, kao datum rođenja Žana Žorža Novera (1727-1810), začetnika moderne igre.
Ideja i cilj Svetskog dana igre je u svojevrsnoj planetarnoj proslavi ove umetničke discipline, kao najuniverzalnijeg jezika koji prevazilazi sve političke, kulturne i etničke granice, pružajući mogućnost ujedinjavanja ljudi oko zajedničkog i neponovljivog iskustva – igre!
Tim povodom, svake godine, određena značajna ličnost iz sveta plesne umetnosti šalje poruku koja obilazi svet.
Ove godine poslanicu je napisala jedna od najvećih baletskih umetnica iz Argentine Marianela Nunjez:
“Sećanje nije dovoljno da se napravi istorija. A istorija jednog pozorišta, kao i svakog od njih, takođe je istorija drugih, o tome kako je umetnost poput plesa migrirala i rasla na različitim geografskim širinama.
Zidovi Kraljevskog baleta čuvaju fotografije blaga koje pripovedaju o putovanju, istoriji poziva na svoje protagoniste i ples u Argentini sija sa svakim od tih imena.
Često se institucije utapaju u tihu anonimnost, bez lica i prezimena, izbegavajući da se suoče sa odjekom prošlosti.
Organizacije koje promoviše i podržava ITI-UNESCO, kao što je Argentinski savet za ples, koje često deluju kao zid koji zaustavlja zaborav.
Sa svima vama sam u posvećenosti spasavanju i revitalizaciji istorije majstora, umetnika i koreografa koji su obogatili svet igre, zaslužujući da ih slušaju buduće generacije. Neka svi znamo da nismo gledaoci, već baštinici tradicije iskovane umetnošću, dostojanstvom i požrtvovanošću, negujući svoj put pozivom i ljubavlju prema lepoti. Iako budućnost i sadašnjost zaokupljaju našu pažnju, bez čvrstog temelja prošlosti, bez plodnosti naše zemlje, plesno drvo ne može da cveta. Koreni su tradicija i istovremeno… hranljive materije.”
Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) Svetski dan igre, takođe, obeležava time što šalje poslanicu izabranog domaćeg umetnika ili poslenika iz sfere umetničke igre, a ovogodišnji autor je baletski igrač i koreograf Miloš Isailović:
POSLANICA IZ SRBIJE
Mnogi pišu kako ples oplemenjuje čoveka.
Kažu kako je jedna od najdivnijih grana umetnosti.
Kako čuva zdravlje, i usrećuje sam duh. I blago onome čiji je posao da pleše po ceo dan.
Istina. Sve je to i više nego istina, u celosti potvrđujem i čvrsto stojim iza svega toga…
Ali ono što treba svi da znaju ako su zaboravili jeste da su svi ljudi na ovoj planeti, u stvari, plesači. Jer je sve oko nas jedna igra. koreografija.
Ovaj naš divni i jedini život je jedna veoma pametno osmišljena koreografija.
Pogledajte kako je sve sinhronizovano telom i prožeto muzikom.
Pogledajte, molim vas.
Svi plešu.
Samo napred. Veliki udah i još veći izdah. I smejte se. I poskočite kad zatreba. Uhvatite nekoga dok pada. U okretu zagrlite i poljubite najiskrenije. Potrčite i skočite u vetar svom težinom.
Raširite ruke i poberite sve latice najbližih, a i onih dalekih.
I budite ponosni plesači ove naše koreografije zvane – život.
Zato plešimo.
Plešimo… dok ne pocepamo sve cipele.