Izdavačka kuća „Geopoetika“ predstavila je juče roman „Razbrajalica za Andreasa Sama“ Filipa Čolovića koji, prema rečima urednika prof. dr Milana Ristovića, na „književno moderan način piše o vrlo ozbiljnoj temi“.
Ristović je rekao da se, čitajući Čolovićevu knjigu, suočio sa temom koja nije laka, ali da upravo na takvim temama i počiva dobra književnost.
Knjiga, prema njegovim rečima, ima dva nivoa: jedan je bolest pisca koji umire u Parizu od raka pluća i kome u posetu dolazi čovek po imenu Andreas Sam, a drugi je sećanje pisca na detinjstvo u godinama Drugog svetskog rata.
„Nigde se ne pominje ime pisca, ali znamo da se radi o Danilu Kišu i Čolović koristi faktografiju Kišovog života da bi napravio dijalog koji pisac vodi na samrti sa svojim alteregom, jer Andreas Sam nije niko drugi do sam Kiš koji preispituje sam sebe u trenucima kada umire u pariskoj bolnici“, rekao je Ristović.
Sećanja na detinjstvo, primetio je Ristović, ima ulogu snažne pozadine i temelja na kome počiva sve što je pisac radio tokom svog književnog i ne samo književnog života.
„Čolović se vešto poigrava i pravi vezu sa različitim hronološkim nivoima. Taj razgovor koji vodi Andreas Sam sa piscem na samrti je razgovor pisca sa samim sobom i Čolović uvodi motiv smrti u piščevom sećanju iz detinjstva kada je prvi put video smrt na zaleđenim obalama Dunava u januaru 1942“, objasnio je Ristović.
On je podsetio da je susret sa smrću Kišova opsesivna tema, a Čolović ubacuje i neku vrstu samoprokletstva pisca.
Najvažnije je, naglasio je Ristović, da u Čolovićevoj knjizi nema patetičnog odbnosa ni prema Kišu ni prema samoj temi koja je u središtu romana.
„Čolović na književno moderan način piše o jednoj vrlo ozbiljnoj temi i vrlo važnim stvarima“, rekao je Ristović.
„Razbrajalica za Andreasa Sama“ je, prema mišljenju glavnog urednika „Geopoetike“ Vladislava Bajca, „omaž i knjiga-orden dodeljen D.K.-u u 30. godini piščevog produženog života“.
Filip Čolović (1978) je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac.
