U UK Vuk Stefanović Karadžić večeras će se održati premijera predstave Kad je Niče plakao u režiji Gorana Jevtića, u produkciji udruženja Kulturocilin i koprodukciji UK Vuk Stefanović Karadžić.
Komad je inspirisan istoimenim romanom Irvina Jaloma, jednog od najčitanijih savremenih svetskih pisaca. U pitanju je priča o rađanju psihoanalize, o izdvajanju pojedinca iz mase, priča o susretu tri genijalna uma – Jozefa Brojera, Sigmunda Frojda i Fridriha Ničea – susretu koji će promeniti savremeno razumevanje čoveka.
Ovaj komad počinje molbom filozofkinje Lu Salome doktoru Brojeru, da primi na lečenje mladog i nepoznatog filozofa Fridriha Ničea. Problem je u tome što Niče neće pristati ako sazna da je upravo Lu urgirala na tome jer su odnedavno prekinuli sve odnose i ona smatra da je ona uzrok njegove patnje i narušenog zdravlja. Dr. Brojer nalazi način da se sretne sa Ničeom i počinju njihovi stalni susreti u kojima se polako odmotava gusto i teško razmrsivo klupko Ničeovih problema, strahova, nasledja, nerazjašnjenih porodičnih problema, ljubavnih nemogućnosti, strasti, filozofskih nedoumica i pitanja bez odgovora, jednom rečju svega sto čini život bilo koga od nas. Tokom tih seansi otkriva se podjednako zamršeni unutrašnji svet i samog doktora Brojera. I dok otkrivamo i tajne njegovog bića, koje ne sme da pokaže, kao ni slabosti jer je upravo on taj koji bi trebalo da leči, prisustvujemo uzbudljivom, gotovo trilerskom zapletu i preplitanju unutrašnjih borbi, koje vode katarzi ova dva blistava uma, čiji će rad promeniti tok istorije i uticati na živote svih nas, kaže reditelj predstave Goran Jevtić koji u predstavi tumači i lik Fridriha Ničea.
Tematska okosnica komada je borba nagona i usvojenog superega, apsurd braka kao slobodnog izbora koji zatim postaje zatvor.
Danas se otuđujemo jedni od drugi umesto da smo upereni jedni na druge. Svako bi hteo neki svoj univerzum, i svako misli da je poseban, a ne zna zbog čega. Upravo u ovom komadu se i radi o tome – da saznamo zbog čega smo posebni. Svi u sebi imamo i mračnu i svetlu i stranu, i krajeve tih polariteta. Koliko si monah toliko si i ubica, potencijal postoji za sve. Vreme u kome se odvija radnja romana bilo je odlično, u smislu okolnosti, da čovek počne da se vraća sebi. A i ovo vreme danas, i ono koje nas očekuje, još će nas glasnije prizivati sebi, a da bismo o sebi nešto saznali, treba nam neko preko puta, i to ne bilo ko, već neko neko od poverenja. Mislim da je jedna od ključnih reči u ovom komadu takođe poverenje, kaže Ljubomir Bandović koji u predstavi tumači lik doktora Brojera.
Gde čovečanstvo danas stoji stotinu godina posle Ničeove filozofije i Brojerove psihoanalize? Postoji li sloboda izvan slobode u odnosu na samog sebe, biti ja i istine? – samo su neka od pitanja koje postavlja ova predstava.
Dramatizaciju bestselera Irivina Jaloma potpisuje Jordan Cvetanović.
U predstavi igraju: Ljubomir Bandović, Goran Jevtić, Katarina Marković, Vanja Milačić, Sara Pejčić i Dimitrije Stajić.
Članovi autorskog tima su i asistent režije Patrik Lazić, scenografkinja Vesna Popović, kostimograf Stefan Đoković, kompozitor Draško Adžić, koreograf Miloš Isailović, i autor videa i animacije Nenad Dodić.
Ovaj projekat u koprodukciji udruženja Kulturocilin i UK Vuk Stefanović Karadžić, podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja, Sekreterijata za kulturu Grada Beograda, Fondacije Hemofarm, kompanije Huawei, Goethe instituta i Austrijskog kulturnog foruma.
Foto: Matija Jovanović
