Reditelj, glumac, scenarista, producent, scenograf, direktor fotografije, fotograf, slikar, ilustrator, mehaničar, mađioničar, iluzionista, vlasnik pozorišta – sva ta filmska i pozorišna zanimanja slivaju se u jedno ime: Žorž Melijes (1861–1938). Kao sin bogatog fabrikanta trebalo je da nasledi porodični posao, ali umesto da u Londonu, gde ga je poslao otac, usavrši znanje engleskog jezika, on posećuje pozorišta, mjuzikholove i iluzionističke predstave. Zanat mađioničara uči kod najslavnijeg među Francuzima, Robera Hudena, od koga 1888. godine otkupljuje istoimeni teatar i u njemu vrlo uspešno nastupa kao mađioničar. Ciklus njegovih filmova: Nema sreda biće održan 10. januara u Kinoteci od 17h.
Preokret u njegovom životu izaziva prva bioskopska predstava braće Limijer u decembru 1895. godine, posle koje ih oduševljen moli da mu prodaju kameru. Oni ga odbijaju s objašnjenjem da je film kratkotrajni komercijalni pronalazak koji će ubrzo izaći iz mode. Neobeshrabren, kupuje kameru od njihovog konkurenta, Britanca Roberta Vilijema Pola, sam je prerađuje i doteruje prema svom nahođenju i počinje da snima filmove. Na samom kraju XIX veka, u Montreju, otvara prvi pravi filmski studio na svetu. Od 1896. do 1914. snimio je za sopstvenu kuću „Star film” preko 500 ostvarenja koja uprkos svojoj naivnosti, arhaičnosti i jakoj teatralnosti izazivaju divljenje i danas, više od sto godina nakon nastanka. Neobično je bogat žanrovski dijapazon njegovih dela, od trominutnih trikova i mađioničarskih iluzija do dvadesetominutnih istorijskih i naučnofantastičnih spektakla. Snimao je transformacije, trikove, bajke, apoteoze, umetničke scene, fantastične scene, komične komade, ratne scene, aktuelnosti, fantazije, iluzije itd. Svakom od tih dela podario je nešto nesvakidašnje, čarobno i mediokritetima neuhvatljivo. Iako je svoja prva dela radio u „limijerovskom” dokumentarističkom maniru pukog registrovanja stvarnosti, slučajno otkriće nastalo dok je snimao kamerom koja je prestala da radi pokazalo mu je snagu filmskog trika i optičke iluzije kojom se stvarnost može izmeniti. Naime, tada je kamera za nekoliko sekundi proradila potpuno izmenivši prizor kojim se snimani omnibus, na čaroban način, pretvorio u pogrebnu povorku. Iznenađujuće mešajući tehnike fotografije, iluzionističkih projekcija i pozorišnih tehnika s novootkrivenim trikovima i specijalnim efektima, on je otkrio mnoga buduća značajna sredstva kinematografske naracije – zatamnjenje, odtamnjenje, pretapanje, stop kadar…
Istovremeno je, kao nepresušne izvore inspiracije, koristio književnost, pozorište, slikarstvo, poeziju, cirkus, magiju, stvarajući od filma začetog u obliku vašarske atrakcije nešto novo, inventivnije i bogatije, što mi danas popularno nazivamo „kinematografskom umetnošću”. U svakom žanru stvorio je nešto čudesno i genijalno, na primer trik film Ljubitelj muzike (Le mélomane, 1903), rekonstruisanu aktuelnost Krunisanje Edvarda VII (Le couronnement du roi Édouard VII, 1902), snimljenu pre prave ceremonije krunisanja, futuristički Tunel ispod Lamanša (Le Tunnel sous la Manche, 1907)… Ipak, možda je najviše postigao filmski sanjajući vilinske priče, fantastična snoviđenja, egzotične slikovnice za koje se s pravom može reći da tvore prve izdanke „filmske poezije”, po mnogo čemu neprevaziđene do naših dana. Putovanje na Mesec (Le Voyage dans la Lune, 1902), Kraljevstvo bajki (Le royaume des fées, 1903), Putovanje kroz nemoguće (Le Voyage à travers l’impossible, 1904) i Osvajanje Severnog pola (La conquète du pole, 1912) samo su neki od bisera Melijesovog fantastično-maštovitog spektra. Sve do početka druge decenije XX veka Melijes za koplje beži svojim konkurentima ostvarujući internacionalni uspeh, jer njegov brat Gaston vodi vrlo uspešnu podružnicu u Americi, gde trijumfalno predstavlja Žoržove filmove. Ali tada po Melijesa dolaze crni dani, jer se umetnost filma brzo menja i stvara sopstveni jezik kome se on sporo prilagođava, ne uspevajući da nađe nove izražajne forme i ponavljajući već istrošene teme. Carstvo konkurenta Šarla Patea postepeno ga potiskuje, prvo u Francuskoj, a zatim i u celom svetu, a publika beć traži Fejadove triler serijale i komedije Maksa Lindera. Nelojalna konkurencija i piraterija uništavaju njegove skupe projekte na svetskom tržištu, a on se nikako ne može prilagoditi filmu koji je postao biznis isključivo zasnovan na velikom novcu. Zlehudom sudbinom, prvo zatvara svoj studio, zatim pozorište, a ubrzo i bankrotira. U trenutku očaja i rastrojstva uništava većinu svojih filmskih negativa, zbog čega više nikada nećemo videti mnoga od predivnih dela o kojima se jedino obaveštavamo sa požutelih stranica starih novina i filmskih plakata i kataloga. Jedno vreme sa svojom drugom suprugom i bivšom zvezdom sopstvenih filmova Žanom d’Alsi drži malu prodavnicu igračaka na Monparnasu, a iz zaborava ga izvlači iznenadno Legija časti. Primio ju je iz ruku pionira filma Luja Limijera, koji ga tada u nadahnutom govoru naziva „tvorcem kinematografskog spektakla”. Pred kraj života, nakon narastajućeg interesovanja za njega i njegovu briljantnu karijeru, Žorž Melijes nastupa u nekoliko promotivnih filmova, a francuska vlada plaća mu komforan apartman u Domu za filmske veterane.
Šta reći na kraju o ovom genijalnom filmskom naivcu, „čoveku sa hiljadu trikova”? Možda da završim kratkom i efektnom rečenicom o Melijesu koju je 1932. godine, na kraju impresivne karijere, izrekao Dejvid Vork Grifit, ništa manji velikan umetnosti kojoj se divimo već više od 120 godina:, „Njemu dugujem sve”. Ja bih samo dodao na to: „Njemu dugujemo sve”.
17:00 VELIKI MELIJES (FR, 1952)
Le Grand Méliès
dokumentarno-biografski
r: Žorž Franžu (Georges Franju)
SLIKE SA IZLOŽBE 1900 (FR, 1900)
L’exposition de 1900
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
NOVE RVAČKE EKSTRAVAGANCIJE (FR, 1900)
Nouvelles luttes extravagantes
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
PUTOVANjE NA MESEC (FR, 1902)
Le Voyage dans la Lune
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
U KRALjEVSTVU BAJKI (FR, 1903)
Le royaume des fées
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
PAKLENI KAZAN (FR, 1903)
Le chaudron infernal
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
PUTOVANjE AUTOMOBILOM PARIZ-MONTE KARLO (FR, 1905)
Le raid Paris-Monte Carlo en deux heures
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
FANTASTIČNA HIDROTERAPIJA (FR, 1910)
Hydrothérapie fantastique
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
TUNEL ISPOD LA MANŠA;
ili FRANCUSKO-ENGLESKI KOŠMAR
Le tunnel sous La Manche;
ou Le cauchemar franco-anglais (FR, 1907)
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
GOSPODIN BARON JE DOBRO RUČAO (FR, 1911)
Les Hallucinations du Baron de Münchausen
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
OSVAJANjE SEVERNOG POLA (FR, 1912)
À la conquête du pôle
r: Žorž Melijes (Georges Méliès)
20:00 ČOVEK SA BRKOVIMA (FR, 1904)
Le Roi du maquillage
KULINARSKA MAGIJA (FR, 1904)
Sorcellerie culinaire
KINESKE ČINI (FR, 1904)
Le thaumaturge chinois
MAGIČNA LEPEZA (FR, 1904)
Le Merveilleux éventail vivant
SIRENA (FR, 1904)
La Sirène
ŽIVE KARTE (FR, 1904)
Les Cartes vivantes
CRNI ĐAVO (FR, 1905)
Le Diable noir
ZAČARANA NOSILjKA (FR, 1905)
La Chaise à porteurs enchantée
KOCKARSKI RAJ (FR, 1905)
Le tripot clandestin
SMEŠNI POSTERI (FR, 1904)
Les affiches en goguette
TAJANSTVENA RETORTA (FR, 1906)
Alchimiste Parafaragamus ou la Cornue infernale
PROFESOR ASTRONOMIJE (FR, 1907)
L’Eclipse du Soleil en pleine Lune
UNIVERZALNI LEPAK (FR, 1907)
La colle universelle
DALjINSKA BEŽIČNA FOTOGRAFIJA (FR, 1908)
La photographie électrique à distance
NEMOGUĆE PUTOVANjE (FR, 1904)
Le Voyage à travers l’impossible
ŽORŽ MELIJES – ČAROBNjAK FILMA (SAD, 1978)
Georges Méliès: Cinema Magician
r: Patrik Montgomeri (Patrick Montgomery), Lučano Martinengo (Luciano Martinengo)
