Tri jerarha su Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a svaki od njih uživa poštovanje u našem narodu, od koga su prihvaćeni kao krsna imena pojedinih porodica.
Sva trojica crkvenih otaca su delovala u četvrtom veku. Vasilije Veliki (330-379) i Grigorije Bogoslov (330-389) su vršnjaci, školski drugovi iz najboljih onovremenih učilišta, a na istom poslu saradnici i lični prijatelji , dok je Jovan Zlatousti (345-407) nešto mlađi njihov savremenik, ali im je jednak po učenosti, crkvenom radu i značaju spisa što je ostavio. Sva trojica su za sobom ostavila učenike i brojne sledbenike za duži niz vekova, koji se po svojim uzorima prozvaše vasilijani, grigorijani i jovaniti.
Kad je u jedanaestom veku nastao spor ko je od ove trojice jerarha veći, rešenje je nađeno u tome što je 1084. godine ustanovljen zajednički praznik Tri jerarha i on se proslavlja 12. februara.
Tri jerarha su u nas svetkovani posebno kao esnafska slava bojadžijskog zanata, što su praznovali trgovci, a u narodu se, još, praznuju i kao zaštitnici od razornih vetrova, kakvi su oni koji nose krovove i čupaju drveće (vrtune-Homolje).
U Šumadiji se veruje da vetrovi opako duvaju baš oko ovog praznika, pa se Tri jerarha smatraju za vetrovite svece i nedelja u kojoj je ovaj praznik naziva se vetrovita nedelja. Ove se nedelje motrilo na to koji će se vetrovi, u kolikom trajanju i sa koliko žestine javiti, po čemu se odgonetalo koji će vetrovi dati pečat predstojećoj godini i time uticati na letinu. Svaki vetar ima svoje odlike i nesumnjiv uticaj na privređivanje-jedni su siloviti i hladni (ustoka), drugi otapaju sneg i leti donose sušu (jug), treći kišu i grad (zapadni), četvrti su zli, jer štete voćkama u cvetu i donose boleštine (kasna belojužina), peti je letnji, večernji i hladan (gornjak)…U svakom predelu postoje i posebni nazivi za vetrove, i njihova pojava je različita, u skladu sa razdrobljenošću tla i njegovoj otvorenosti prema raznim pravcima eolskih struja.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
