Izložba „Između nevinosti i zla” biće organizovana u periodu od 6. novembra 2015. do 18. januara 2016. godine u dva izložbena muzejska prostora – Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2) i Salonu MSU (Pariska 14).
Kustos izložbe je mr Mišela Blanuša (MSU).
Izložba će biti svečano otvorena u petak, 6. novembra u 18.30 časova u Legatu Čolaković, a u 20 časova je planirano okupljanje u Salonu MSU.
Na otvaranju u Legatu Čolaković govoriće v. d. direktora MSU Slobodan Nakarada, ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner (Johannes Eigner), direktor Austrijskog Kulturnog Foruma Johanes Iršik (Johannes Irschik), umetnik Gotfrid Helnvajn (Gottfried Helnwein) i državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković.
Na izložbi će biti predstavljena 33 umetnička dela velikih formata, po kojima je umetnik poznat, iz različitih faza njegovog stvaralaštva.
U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće izloženo 17 slika iz raznih ciklusa: Bogojavljanje, Žamor nevinih, Užasi rata… U drugom prostoru, Salonu MSU biće predstavljeno 16 fotografija, većinom autoportreta, kao i fotografija iz ciklusa nastalih u saradnji s muzičarom Merilinom Mensonom.
Već u subotu, 7. novembra u 13 časova u Legatu Čolaković biće održan razgovor s umetnikom Gotfridom Helnvajnom (razgovor će biti na engleskom jeziku).
Izjavom „Moja umetnost nije odgovor, ona je pitanje,” Gotfrid Helnvajn na najbolji način objašnjava svoje stvaralaštvo. Ovaj umetnik bavi se kritikom društveno-političke situacije, zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata, nacizma i Holokausta, neretko ih povezujući s motivima poput nasilja nad decom, dečjeg nasilja i pedofilijom.
Iskustvo iz detinjstva provedenog u postnacističkom Beču, u kojem se o ovim temama nije govorilo, iritiralo je Helnvajna, pa je kroz svoju umetničku karijeru izrazio kritiku i bunt protiv ratnih strahota i politike nacionalsocijalizma. Podstaknut atmosferom ovakvog okruženja, Helnvajn počinje da izučava istoriju fenomena svireposti i nasilja nad bespomoćnim i nevinim ljudima, uglavnom koristeći motiv deteta. Svojim prvim akvarelom predstavio je ranjeno, okrvavljeno dete, čime je postavio temelj ikonografiji koja će obeležiti čitavu njegovu karijeru, dok će realizam i hiperrealizam biti njegovo glavno stilsko obeležje. Slikajući decu na uznemirujući način, ali i u njihovoj neprikosnovenoj lepoti, umetnik ih predstavlja istovremeno kao simbole nevinosti i zla.
Pored predstava dece koje dominiraju u njegovom slikarstvu i kritičko-istorijskih tema, umetnik je radio i cikluse fotografskih autoportreta na kojima, prikazujući kako sebi nanosi bol, referiše na ranjivu i represiji izloženu egzistenciju savremenog čoveka. Izbor tema i način prikazivanja čini njegove slike uznemirujućim, istovremeno utičući na posmatrača da oseti patnju i zlo na koje Helnvajn ukazuje, i osudi ih poput samog umetnika.
[su_box title=”Gotfrid Helnvajn” style=”soft” box_color=”#b8de61″ title_color=”#000000″]Gotfrid Helnvajn (Gottfried Helnwein, 1948) je poznati austrijsko-irski slikar koji se bavi slikarstvom, fotografijom, instalacijom i performansom. Budući da svojim provokativnim radovima često izaziva burne reakcije kod posetilaca, ne iznenađuje podatak da su njegove izložbe jedne od najposećenijih izložbi savremenih umetnika: retrospektivu u bečkom Muzeju Albertina krajem 2013. posetilo je 250.000 ljudi, što je čini najposećenijom izložbom jednog živog umetnika u celokupnoj istoriji tog muzeja. Pored Albertine, imao je samostalne izložbe u Muzeju moderne umetnosti u Strazburu, Jelisejskom muzeju u Lozani, Ruskom državnom muzeju u Sankt Peterburgu, Kalifornijskoj palati Legije časti u San Francisku, Zemaljskom muzeju Rajnske oblasti u Bonu, kao i mnogim drugim galerijama i muzejima, a učestvovao je i u brojnim grupnim izložbama širom sveta. Helnvajn je takođe poznat po radovima za scenu i kostimima za pozorište, balet i operu. Svojim foto objektivom ovekovečio je i brojne poznate ličnosti iz sveta šou-biznisa, umetnosti, filma i muzike u seriji fotografija Lica: Muhameda Alija, Čarlsa Bukovskog, Vilijama Barouza, Arnolda Švarcenegera, Majkla Džeksona, Normana Mejlera, Arna Brekera, Leni Rifenštal i druge svetske poznate ličnosti, kao i članove bendova Ramštajn, Rolingstons itd. Živi i radi na relaciji Irska-SAD (Los Anđeles). [/su_box]
Izložba je otvorena svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom.
