Sveta Paraskeva, u našem narodu poznata kao Sveta Petka, rođena je krajem desetog veka u Epivatu, kod trakijskog grada Kalikratije, a poreklom je bila Srpkinja.
Posle iskušeničkog boravka u Jordanskoj pustinji, gde se obrela nakon smrti svojih roditelja, vraća se u rodno mesto, u kojem je neprimetno živela u molitvi, uz koju je i umrla početkom XI veka.
Njene mošti prenošene su u Carigrad, Trnovo (po tome nosi i ime Petka Trnovska), pa opet u Carigrad, odakle su na zauzimanje kneginje Milice, prenete u Beograd, a sada su u rumunskom gradu Jašiju.
U kapeli Svete Petke, uz Crkvu Ružicu u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu, nalazi se čudotvorna i lekovita voda (adžijazma), u čiju su se isceliteljsku moć mnogi pouzdali. Zbog toga je ova svetica prozvana – Petka Srpska i Petka Beogradska.
Svetu Petku narod još naziva Petkovicom, Petkovačom, a njen dan Pejčindanom, držeći je u osobitom poštovanju. U istočnoj Srbiji se za Petkovicu postilo sedam dana za zdravlje stoke. U Gruži je radi toga mešen i poseban obredni kolač. U Leskovačkoj Moravi na ovaj dan se iz velikog poštovanja nije radilo.
Sveta Petka je velika srpska slava rasprostranjena po mnogim rodovima. Proslavlja se 27. oktobra.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
