Oktobar se naziva kišnim mesecom, po obilnim i čestim kišama, što je znak da je zima blizu. Po narodnom shvatanju, zima počinje od Tomindana.
Po našem verovanju, u ovom mesecu mora biti barem deset toplih dana, najčešće oko Miholjdana, koje narod zove mioljskim ili sirotinjskim letom, da bi i siromasi, jer su do tad radili kod drugoga, stigli svoju letinu da uberu.
U oktobru, naš narod izdvaja dva praznika-Pokrovicu i Svetu Petku, kojima je nekad i post održavan, pa su slavljeni kao najveći, naročito ženski, praznici.
Predznaci od godine
Posle lepe i tople jeseni ide jaka i hladna zima, ali i rodna iduća godina.
Posle bela oktobra, ide zelen februar, posle zelena oktobra ide beli februar.
Što ranije opada lišće, to ranije bude zima.
Što se list duže drži, to se zima dalje pruži.
Mnoge magle u oktobru nose zimu punu snega.
Ako prvi sneg padne na blato, biće i zima sva blatnjava: a ako na mraz – nadajmo se bogatoj godini.
Ako na Tomindan ništa ne pada, mora bar biti jakog vetra.
Ako na Svetog Luku stoka osvane podvijenih nogu, biće zla zima i godina.
Zabeleženo je i nekoliko narodskih izreka koje govore o karakteristikama ovog meseca:
Ide zima kao oštra sablja. (Reče se kao opomena da se pripravi hrana i drugo što je potrebno za ljude i stoku u prestojećoj zimi).
Sveti Toma-sedi doma!
Poslovi koji su uobičajeni u oktobru su zagrtanje vinograda i posecanje kupusa.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
