Pogrešne odluke, prave prilike
Iz svake ljubavne veze naučimo po nešto, ma koliko da ih smatramo pogrešnim. Istina je i da to nešto utiče na naše buduće životne akcije. Da li će nam budućnost biti radosnija ili tužnija, zavisi samo od toga koliko smo, odnosno šta smo naučili iz svega toga.
Ljudi ulaze u odnos iz različitih razloga i nisu uvek sreća i ljubav u pitanju. Linija između straha od samoće i ljubavi, često je toliko tanka da ne možemo da je prepoznamo. Dešava se da ne želimo sebe da lišimo nečijeg društva, pa samim tim grčevito se držimo veze koja možda baš i nije po našoj meri. Ne osećamo polet, već samo prijatnost u zajedničkim trenucima. Takođe, često se vezujemo, ne za osobu, već za problem koji imamo sa njom. Kako celog sebe damo u rešavanju zamršenog, gradimo emotivnu relaciju, odnosno počinjemo da osećamo, ali bol, ljutnju, tugu… Ovo se dešava kod ljudi koji ljubav, uglavnom, vezuju za bol.
Biti u ovakvoj vezi, u kojoj ”nešto” ne štima, nazivamo odnos sa pogrešnom osobom. Pogrešna osoba zapravo i nije pogrešna, jer sigurno da nam se poklopio bar jedan element od četiri potrebnih (intelektualni, duhovni, emotivni i fizički) čim smo ostvarili, kakav- takav, odnos. Međutim, kažemo da to nije ljubav. Zapravo često je u pitanju naša nesposobnost da izgradimo nešto više. Ako smo duhovno i intelektualno podobni možda imamo strah da nećemo funkcionisati najbolje u drugim stvarima, čime će se trenutno sjajan odnos pogoršati. Tu je i strah od vezivanja, jer ako dođe do poklapanja trećeg pa i četvrtog elementa, stvar je i više nego povoljna i jaka.
Mnogi, koji baš nisu srećni u odnosu, govore ”nije najbolje, jer meni treba mnogo više, a on/ona to ne ispunjava.” Uvek želimo i očekujemo od drugih, a malo od sebe. Problem leži u zanemarivanju rada na sebi, odnosno izbegavanju mogućnosti da budemo sami i poradimo na svojim manama i osobinama koje mogu tad da isplivaju. Suočavanje sa sobom kao i rad na sebi su potrebni kako bismo razumeli druge i kako ne bismo imali loše procene i donosili pogrešne odluke. Jer ono što je pogrešno u našoj vezi, nije osoba, već naša odluka da ostanemo u odnosu iako partnerove akcije prema nama baš i nisu odgovarajuće. To znači da u pogrešnoj vezi smo upravo mi problem.
Dame pate i od straha od starenja bez partnera, koji je posebno izražen u tridesetoj. Ništa ne zna toliko da zaboli kao kada ste sami u nekim zrelijim godinama. Tada Ona ulazi u vezu sa onim koji je obasipa pažnjom, i ne dozvoljava da se oseća usamljenom.Trideseta je, u današnje vreme, godina kada se od Nje očekuje da bude u braku, da planira porodicu i da sve bude u redu. Ipak, u ovom slučaju su žene tužne upravo zbog očekivanja, koje joj nameću porodica i prijatelji. Međutim, ono što je najbitnije, jeste njeno lično ostvarenje koje se ne meri po braku i broju dece. Potrebno je da se ne opterećuje velikim razmišljanjem o tome šta je to što joj nedostaje, ali svakako da je poželjno da neguje svoje želje. Tako povećava mogućnost da joj se sve stvari dese. Velika ljubav, brak i deca.
Pogrešni izbori su put da dođemo do sebe, do onoga što želimo i što je za nas. Ako se, sa partnerom, poklapamo samo u jednom elementu, stvari će, nažalost, dovesti do kraja. Ipak, trebalo bi da taj element iskoristimo maksimalno pa ako nam se veza zasnivala na intelektualnom, duhovnom, ili fizičkom poklapanju, naš odnos može da se pretvori u prijateljski. Kada je emocija u pitanju, stvari su mnogo komplikovanije i teško ostajemo prijatelji, ali imamo dobar osnov za veliku ljubav. Selekcijom, građenjem prijateljstva, rastajanjem i spajanjem, sticanjem novih poznanstava i odnosa,dolazimo do potpunog pogotka. Ali ono što je bitno, jeste da pustimo da nam se stvari dešavaju i da uvek budemo na ”društvenom tržištu”. Ako se povučemo, malo je izgleda da što pre dođemo do onoga što će činiti naš život potpunim. Svaku životnu priču stvaraju doživljaji, odnosi i iskustva i uvek nas vode na pravo mesto, samo ih treba smatrati pozitivnim i učiti na njima.
Nikako ne smemo dugo ostati u odnosu u kojem nema velike ljubavi, psihičke posvećenosti. Tako sprečavamo sebe da pronađemo kompletan odnos. Produžavamo vreme da ne budemo sami i stvaramo sliku u svojoj glavi da nam baš ništa ne nedostaje. Onda se potpuno uživimo u tu sliku i zaboravimo da zapravo nemamo ljubav. Ovako se lako ispuštaju druge prilike. Zato ako ste od onih koji ne mogu da budu sami, pre svega u glavi, koji su u odnosu koji nije potpun, probudite se i ne sprečavajte akcije prema drugima. Ne zatvarajte oči pred mogućnostima, jer može da se desi da vaša konačna odluka bude čist promašaj. Mnogo je tužnih, ispričanih priča o tome!
foto: photostock-FreeDigitalPhotos.net
