Po narodnom predanju Bog je ostavio sirotinji šalu kako ne bi tugovala i kako bi se sačuvalo prisustvo zdravog duha. Na ovim prostorima, istorijske prilike svedoče, da je stvarnost često bila turobna, ratna, teška… No, naš narod, baš kao i ostali na ovim prostorima, nalazio je uvek vremena za smeh i pošalice koje su duboko ukorenjene u kolektivni „karakter“.
Srbi su se uvek šalili i kada im nije bilo do smeha. Šalili su se rado o praznicima, na svadbama, slavama. Mnogo je komike tako ostalo i u nekim narodnim običajima. Kako naš uvaženi etnolog Mile Nedeljković u svojoj knjizi „Srpski običajni kalendar“ kaže, da u našem narodnom kalendaru ima više dana koji su namenjeni šali, zadirkivanju, izvrgavanju ruglu, podsmehu i nadmetanju u domišljatosti, te Srbi baš mnogo i ne pridaju značaju prvom aprilu kao univerzalnom danu šale.
Niko pouzdano ne može da tvrdi kada i gde je počelo svetkovanje prvog dana aprila kao praznika smeha, nadmudrivanja i pošalica. Prihvaćen je u mnogim zemljama Evrope i skoro svuda ima isto ili slično značenje.
Englezi tvrde da je prvi april u njihovu kulturu došao sa istoka, ali se ne zna tačno odakle. Francuzi neguju ovaj praznik od šesnaestog veka. Za Nemce on i nije baš veseo dan (smatraju ga nesrećnim datumom), a Finci na taj dan podučavaju decu poljoprivrednim veštinama.
U savremenom svetu on je postao sinonim za veseli datum. Najtačnija pretpostavka o njegovom nastanku nam kaže da je praznovanje prvog aprila samo nastavak proslavljanja starog evropskog, odnosno, paleomediteranskog običaja.
Nije slučajno ovaj dan šale povezan sa prolećem. On pada u doba kada sve cveta, raste i buja. U skladu sa prirodom i čovek se napaja poletom i vedrinom. Tako je i razumljivo da lepo raspoloženje bude krunisano svojim danom-praznikom šale, o čemu svedoče brojni običaji mnogih naroda.
Francuska – Poisson D’Avril (Aprilska riba)
Prvi april u Francuskoj je dan šaljivih laža, obmana, varki, duhovitih podvala. Naziva se „aprilska riba“ i vezan je za francuske gradove u kojima je i nastao. Neki izvori navode da je ovaj običaj nastao 1563.godine kada je opaki vladar Karlo IX zabranio proslavljanje Nove godine 1. januara i preneo ga na 1. april. U znak protesta njegovi podanici su poslali svojim prijateljima novogodišnje čestitke i poklone prvog aprila. Pošto je tada Sunce bilo u sazvežđu Riba ovaj dan je i dobio takvo ime. Tako je Francuska dobila i svoj zvanični dan šale.
Engleska – All Fool’s Day (Dan svih glupaka)
Širom britanskog ostrva ovaj dan je posvećen pošalicama. U Engleskoj na Dan svih glupaka, svima je dozvoljeno da se šale, od ponoći pa do podneva. Svako nastoji da pređe i „namagarči“ svakoga. Onaj koji bude prevaren dobiće nadimak „aprilski glupak“. Poznata je prvoaprilska obmana iz davne 1860. godine, kada je na stotine ljudi dobilo pozivnice da u 11. sati u Taueru prisustvuju svečanom obredu umivanja belih lavova. Kada je rulja nagrnula na vrata Tauera, ubrzo je svima postalo jasno da su prvoaprilski glupaci.
Englezi su skloni negovanju tradicije. Kako je prvi april postao deo njihovog praznovanja niko ne može da potvrdi. Mnogi etnolozi misle da je običaj došao iz Indije u Evropu. No, to se ne može potvrditi.
Holandija
U zemlji lala, na ovaj dan svako se zdušno trudi da se našali sa svojim prijateljima. Svako ima po neki spremljen štos ili neku neočekivanu vest, koju su često i novine prenosile, kako bi se našalile sa narodom. Tako su u jednim novinama u gradu Ajhdhovenu, na prvi april, osvanule neobične vesti o uspelom eksperimentu u atomistici, o dolasku izmišljenih ličnosti u njihov grad…
Švajcarska i Finska
Švajcarci su rado prihvatili prihvatili Dan šale i uvrstili ga u svoje godišnje običaje bez obzira na jezičke razlike naroda.
Finci su ovaj praznik stopili sa tradicionalnim ratarskim običajima. Tako je prvi april rezervisan za šale sa podmlatkom koji tek treba da nauči o poljoprivrednim radovima. Tog dana bi Finci poslali decu da od komšije pozajmi alat (izmišljen, koji ne postoji), npr. staklene makaze, nož za sečenje repova, uglomer za posipanje đubriva… Komšije, uz izgovor da su taj predmet pozajmile drugim komšijama, su upućivale decu dalje. Posle dugih šetnji, tamo-vamo, deca bi se vraćala kući, naravno, praznih ruku. Tako bi kroz šalu Finci učili decu o potrebnim alatima koje će u životu koristiti pri obrađivanju zemlje.
Nemačka – nesrećan dan
Po predanju na prvi april rodio se Isusov izdajnik apostol Juda. Zato ga Nemci smatraju nesrećnim danom. Odrasli i deca uzajamno se varaju na ovaj dan, jer kako kažu, žele da jedni druge „pošalju u april“. Tako u april „ode“ i onaj koji nasedne na štos, naprimer, ako neko bolestan („ni kriv ni dužan“) ode u apoteku, pa po preporuci traži da kupi mast od komarca. U Bavarskoj se ne slavi 1.april kao dan šale. Ovde je za taj dan rezervisan 1. maj.
Okruženi nemačkim življem i njihovom kulturom, Lužički Srbi smatrali su 1. april nepovoljnim danom za rodjenje deteta. Naravno i ovde je razlog Juda. Onaj ko se rodi na taj dan biće nesrećan i baksuzan celog veka te mu ništa od ruke neće ići lako. Kao i Nemci i Lužički Srbi, radi veselja, smeha i razbijanja malera, svoje bližnje „šalju u april“.
Srbija
Do početka dvadesetog veka, prvoaprilske šale bile su poznate samo među gradskim življem, ali ne i u srpskim selima. U naš običajni kalendar 1. april je došao preko Evrope. Srpski etnolog Stanoje Mijatović opisao je Dan šale –„kad po varoškom običaju biva opšte varanje sa uzvikom aprili-li li!“ Još je zapisao da se veruje da „ne valja varati bojadžije 1. aprila, jer će te godine pređa i materija loše primati boju“.
Da su i naše novine, poput holandskih, zbijale šale sa čitaocima, svedoči i ova prvoaprilska vest, najava na naslovnoj strani „Politike ekspres“ iz 1964. godine u kojoj se daje na znanje da fudbalski heroj nacije, Dragoslav Šekularac prelazi iz „Crvene zvezde“ u rivalski klub „Partizan“. Na poslednjoj strani, umesto teksta, pisalo je „April-li-li-li!“
Izvor: „Srpski običajni kalendar“, Mile Nedeljković
foto: freedigitalphotos.
