Živimo u trodimenzionalnoj stvarnosti. Verujemo u fizičke zakone koji jasno tvrde da se naš, ćelijski svet, sastoji iz visine, širine i dužine. Ljudsko razmišljanje je omeđano ovim zakonima, te svaka pomisao da postoji više dimenzija unapred je osujećena. No, Albert Ajnštajn i njegovi saradnici pisali su o postojanju i četvrte dimenzije, koju su nazvali „Molekularni svet“. Oni su tvrdili da postoje univerzumi koji su paralelni sa našim „Fizičkim svetom“. Nekada se, sticajem okolnosti, oni poklope, te tako nastaju kapije ili portali u koje je moguće zalutati…
Među savremenim fizičarima popularna je „teorija struna“. Reč je o vrlo hrabrom stavu da naš, poznati svet, poseduje još mnogo dimenzija. Ruski naučnik Aleksej Basilevič rekao je da se mnoge dimenzije, a veruje se da postoji oko 26, preklapaju u našem fizičkom svetu, stoga ih ljudska čula teško mogu prepoznati. Savremenom tehnologijom mnogo je lakše proučavati ove fenomene.
Kako nam naučnici objašnjavaju, četvrta, peta i ostale dimenzije služe da shvatimo i razumemo paralelni svet. One nas vode „iza ogledala“.
Davne 1931. godine američki istraživač Čarls Fort prvi je upotrebio termin „mesto teleportacije“. Tako je pokušao da objasni kapije koje nastaju na našem svetu, a vode u neke druge. Po njemu ovaj teren je čudan, mističan i sigurno će ostati enigma još mnogo vremena.
O tome šta postoji sa one strane, niko ne može da da jasan i precizan odgovor. Da li smo tamo isto mi, ili su to samo senke, duše umrlih koje poput čiste energije „žive“ u tom univerzumu? Možda iz tog prostranstva dolaze bogovi, mitološka bića i vanzemaljci? To nauka ne može da tvrdi.
Portali se javljaju na specifičnim mestima u određeno vreme. Kažu da ih aktivira visoka energija, naprimer, udar groma. Priče o otvorenoj kapiji i teleportaciji su brojne, baš kao i oni koji tvrde da su zavirili u drugi svet.
Evo jednog primera koji je zabeležen i u ruskoj štampi:
U blizini St. Petersburga trojica prijatelja krenula su na pecanje automobilom. Iznenada grom je udario u vozilo. Kola su sletela sa puta i udarila u drvo. Prijatelji su bili lakše povređeni. Izašli su iz auta i primetili kuću kraj puta koja nikada ranije nije bila tu. Pokucali su na vrata da zatraže pomoć. Gazdarice kuće, starica, dala im je večeru i prenoćište. Ujutru su se probudili na sred travnate površine. Nikakve kuće nije bilo u blizini. Svi su imali ista sećanja.
Svaka kultura poznaje makar jedno mesto u svom okruženju koje se može nazvati portalom. Rusi tvrde da kad se kapija otvara, vazduh postaje gušći kao da je reč o nekakvom nevidljivom zidu. U stara vremena, takva mesta su nazivali “vražije rupe“. Jedno od takvih misterioznih mesta je u okolini grada Tule na obali reke Upe. Oni koji su jednom tamo zalutali nikada se više nisu vratili.
Nastaviće se….
