Megalitska kružna struktura sa juga Engleske najtajanstvenije je mesto na planeti. Sve u vezi Stounhendža je obavijeno legendama i mitovima. Ne zna se ko je ovo monumentalno zdanje gradio ni koja mu je bila namena. Poznato je da potiče iz neolitskog doba i da je vremenom dograđivano.
Mnogi misle da on predstavlja praistorijski opservatorijum odakle se posmatralo nebo. Neki ipak misle da je reč o ritualnom mestu, gde su se izvodili religijski rituali i žrtvovanja. Međutim, danas se pojavila još jedna vrlo interesantna teza – Stounhendž kao lečilište, banja za dušu i telo!
Naučnicima je posebno bio izazov da odgonetnu odakle potiče „plavo kamenje“, odnosno kameni blokovi, koji čine osnovni prsten.
Na osnovu iscrpnih geoloških analiza strukture i teksture kamena, utvrđeno je da plavi kamenovi vode poreklo iz Velsa koji je 320 km udaljen od Solsberija. Još uvek je nepoznat način na koji je kamenje preneto.
Istraživači dr Pol Devero i dr Džon Vozenkroft sa “Kraljevskog umetničkog koledža” iz Londona, krenuli su da ispituju poreklo kamenja i legende o isceljujućim svojstvima koje ono po predanju ima. Smatralo se da kamenje „peva“.
Testirali su više od 1000 kamenova, te je tako otkriveno da 15-20 procenata njih zaista poseduje neobična zvučna svojstva. Kada se po njima udara kamenim predmetom, nastaju vrlo prijatni zvuci, jasno definisanih tonova. Muzika koja tako nastaje ima veoma veliku rezonanciju, te se čuje kilometrima naokolo.
Nakon ovog eksperimenta, naučnici su isto ponovili i sa kamenjem iz Stounhendža. Rezultati su bili isti. Istraživači su ovu muziku opisali kao “sviranje na džinovskom ksilofonu”. Na nekim kamenim blokovima postoje vidljivi tragovi dugotrajnog udaranje i to baš na onima koji stvaraju najjasnije zvuke.
Lečenje muzikom i zvucima poznato je od davnina. Nije isključeno da je upravo Stounhendž bio banja za bolesti duše i tela. Ovo je još uvek samo pretpostavka, ali saznanje o „raspevanom kamenju“ daje novu i jasniju sliku o čudnom kamenom okrugu.
