Zdravi egzotični plodovi
Pripremila Janja Rešćanski
Nedavno se i na domaćem tržištu pojavila šira ponuda egzotičnog voća za koje mnogi kupci na našem području nikad nisu čuli. Ove voćke su izuzetno zdrave i ukusne, a potiču iz tropskih predela. Međutim, kako prodavci kažu, kupci ih samo zagledaju, čude se oblicima i nerado ih kupuju jer su potpuno neupućeni, ne poznaju ovo voće ni po imenu ni po ukusima…
Kivano – bodljikava dinja. (voće sa naslovne fotografije)
Okrugli plod zlatno-žute boje štite vrlo oštre bodlje. Meso mu je poput želea, zelene boje i puno ukusnih semenki. Ukus je sjajna kombinacija citrusa, dunje, marakuje i banane. Jede se tako što se preseče po širini na pola, pa se kašičicom vadi slatki žele.
Još ga nazivaju zlatna pomorandža zbog svojih neverovatnih karakteristika. Najviše ga ima u predelu Kalahari pustinje.
Bogat je mineralima, ugljenohidratima i vitaminima.
Pitaja – zovu je još Dragonfrut, ili u prevodu Zmajevo voće.
Reč je o plodu jedne vrste kaktusa. Nastaje iz cveta crvene boje, vrlo karakterističnog oblika. Dug je oko 15 cm, a širok oko 30 cm. Plod se javlja nakon uspešnog oprašivanja cveta uz pomoć leptira, moljaca i slepih miševa. Raste na južnoameričkom kontinentu, širom Azije i Indonezije. Kod pitaje se jede središni deo ploda, nikako kora. Plod se iseče na pola te se kašičicom jede sredina.
Bogat je proteinima, karotenom, kalcijumom,fosforom, vitaminom C, B1, B2, B3.
Sa pravom nosi ime Zmajevo voće jer je vrlo zdravo i hranljivo, jača imunitet, delotvorno utiče na metabolizam.
Kumkvat – poznat još kao mala pomorandža.
Pripada porodici citrusa. Malen je poput žira i jede se sa korom. U Kini je poznat od davnina. Evropa ga poznaje od 1846. godine kada ga je engleski botaničar Robert Fortun doneo iz Kine. Ukus mu je prepoznatljiv, najsličniji pomorandži.
Kao i drugo voće iz porodice citrusa prepun je vitaminima, posebno A, B, C, zatim magnezijumom, fosforom, gvožđem, kalcijumom…
Naučnici smatraju da se svakodnevnom upotrebom kumkvata može sprečiti rak grla, ali i respiratorne viroze, kao i sezonski grip.
Liči – azijska trešnja
Kinezi je uzgajaju više od 4000 godina. Poznaju ga na Tajvanu i na jugu Azije. Simbol je ljubavi i ukoliko vam ga neko daruje, siguran je znak da vas mnogo voli. Plod je sličan šljivi i zlatno žućkaste je boje. Po teksturi, kožica je prilično hrapava. Kada se oguli, pojavi se meso beličaste boje sa velikom središnom košticom koja se ne jede. Jede se svež.
Bogat je gvožđem i vitaminom C.
Fizalis – poznata još kao „Zarobljena ljubav” ili peruanska jagoda.
Reč je o jednogodišnjoj biljci iz porodice pomoćnica u koje spadaju paradajz i krompir. Neki je smatraju povrćem po svom poreklu, a jede se kao voće. Nakon cvetanja na mestima gde se nalazio cvet nastaju zeleni lampioni i unutar njega se razvija plod. Kad lampion promeni boju u žućkastu, plodovi su spremni za branje. Latino-amerikanci rado koriste ove plodove u svojoj ishrani. Ukus je vrlo prijatan, ali pomalo kiselkast.
Plod je bogat vitaminom C, te se ne preporučuje da se pojede više od šest u toku dana. Još ga zovu i „Inka voće”, a ne može da se zamisli tradicionalno jelo salsa bez ovog ploda. Fizalis sadrži veoma mnogo proteina, što je neobično za voće.
Smatra se da je veoma lekovit, te se rado preporučuje kao dodatak ishrani kod osoba obolelih od kožnih bolesti, upale pluća i hroničnog kašlja.
Foto: Wiki, ilustracija Youtube
