Od začina do losiona – ogromna primena ove lekovite biljke
U srpskoj tradiciji ruzmarin-Rosmarinus officinalis, je nadaleko poznata biljka. U narodu je poznat još kao i ružmarin, rozmarin, zimorad, sabor…
Narodsko ime ruzmarin potiče od grčke reči rhops i myrinos, što bi značilo mirisni žbunić. Prema nekim tumačenjima, ime je dobio po latinskim rečima ros i marinus- morska rosa, što ukazuje da je reč o biljci koja raste u primorskim krajevima. Ruzmarin je uvek zelen, razgranat grm, iz porodice usnatica, karakterističnog prijatnog mirisa, bogat eteričnim uljima. Raste na području čitavog Sredozemlja.
Grane su mu duge i sive, a listovi uski i šiljasti. Sa gornje strane, listovi su zeleni, a sa donje beličasti. U unutrašnjosti listova pojavljuju se cvetovi. Ljubičasto-plave su boje i rastu grozdasto. Miris je jak, nalik na kamfor, a ukus pomalo ljutkasto-gorak. Cveta od marta do maja, a ponekad i u septembru (drugo cvetanje). Listovi se mogu sakupljati od proleća do jeseni. Od grančica i cvetova dobija se fino mirisno ulje.
Ruzmarin je idealan lek za mnoge zdravstvene tegobe. Od njega se prave čajevi, aromatične kupke, losioni, šamponi, melemi, a nezaobilazan je začin u mediteranskoj kuhinji.
Preparati na bazi ruzmarina su idealni za kožu. Umivanje čajem, spravljenim od ove biljke, podmladiće kožu lica. Smatra se i da stimuliše rast kose i sprečava pojavu peruti. Za lepotu kože, koristi se i kao dodatak kremama i losionima. Idealan je za čišćenje masne kože i kao lek protiv akni, bubuljica i čireva. Oralna upotreba ruzmarinovog čaja jača želudac. Saveznik je u borbi protiv bolesti srca i jetre, te reumatizma, malokrvnosti. Pospešuje cirkulaciju i apetit.
Kapljice od ruzmarina možete i sami napraviti kod kuće. Grančice ove biljke prelite rakijom ili maslinovim uljem. Uzima se pet do deset kapljica sa šećerom, ili do 25 kapljica sa alkoholom. Ulje blagotvorno deluje na oči. Dlanove namažite ovom tinkturom, te ih držite blizu očiju. Mast od ruzmarina je odličan preparat protiv reume, bolova u zglobovima i pri lečenju sportskih povreda. Ruzmarinovo vino se dobija tako što u litru belog vina dodate dve kašike ruzmarina i ostavite da odstoji par dana. Ovakvo ukusno vino je delotvorno za rad krvnih sudova koje umirujuće deluje na srce.
Neka od jedinjenja ove biljke se uspešno apsorbuju kroz kožu te se ruzmarin mnogo koristi u aromaterapiji. Kupka spravljena od njegovih eteričnih ulja poboljšava sveopšte stanje organizma, osvežava ga i umiruje napetost. Odlična je kao antistres ritual, koji lekovito utiče na mišiće, zglobove, kožu i disajne organe.
Najnovija istraživanja povezuju povoljne efekte ruzmarina u lečenju Alchajmerove bolesti. Smatra se da redovno tretiranje kože glave kupkom ruzmarina može da pomogne očuvanju acetilholina u mozgu, koji strada od slobodnih radikala, te tako agresivno potpomažu nastanak ove opake bolesti.
Za ovu teoriju kao da su od davnina znali Italijani, te ovu biljku nazivaju biljkom uspomena, verujući da pospešuje pamćenje. U Bolonji se veruje da je ruzmarin idealan lek za neuzvraćenu ljubav. Stotinama godina delio se tužnima i nesrećnima da ga prislone na srce.
Nezaobilazan je dekor na svadbenim ceremonijama mnogih kultura. Uoči venčanja, beru se lepi strukovi ruzmarina i njima se kite svatovi. Ovaj cvetni ritual je deo zaštitnih radnji kojim se sprečava urok i teraju „zli dusi”. U narodu se smatra da ova biljka poseduje magijsku snagu te se negde nosi i kao amajlija.
Foto: Wiki
