Čovečastvo se, tokom svog postojanja, suočavalo sa različitim promenama, od epidemija, ratova… Međutim, nove, nastupajuće promene potpuno su drugačijeg karaktera. Drastične su i odražavaju se na celokupnu ljudsku vrstu i to na različitim nivoima.
Poljuljana ravnoteža naše planete ne može se nikada vratiti na staro. Naizgled spore i slabe, promene koje se sada dešavaju drastično će se odraziti na nove generacije, upozoravaju naučnici. Zbog toga možemo da primetimo razne inicijative širiom sveta, kao što su to, na primer, “Zeleni gradovi”.
Brojnim istraživanjima utvrđeno je da od 1850. godine do danas čovek dodao atmosferi 30% ugljen dioksida, čime je pojačao efekat staklene bašte.
Povećanjem broja, koji je već dostigao 7 milijardi, kao i korišćenjem industrije dobijamo povećanu proizvodnju količine ekološki štetnog gasa. Zato mnogi smatraju da je krajnje vreme da počneo da razmišljamo na novi način i živimo pametnije i da razvijamo ekološke gradove. Jedan od načina jeste i uvođenje javnih bicikla. Ova vrsta transportnog sistema postoji već u 500 grada širom sveta.
Klimatske promene danas predstavljaju ozbiljan problem. Pogotovu u gradiovima visoke zagađenosti, kao što je to Peking. Kod nas se kao crna ekološka tačka najčešće navodi grad Bor.
Zahvaljujući tehnološkom napretku i brzom porastu stanovništva, ljudski rod ima mnogo veći upliv na svoje životno okruženje nego ijedan drugi faktor ekosistema. Industrijalizacija, s jedne strane, je omogućila poboljšanje životnog standarda velikog broja ljudi na Zemlji, ali, s druge strane, negativno utiče na kvalitet životne sredine i zdravlje čoveka. U suštini, možemo reći da je ekološka kriza deo velikih civilizacijskih zbivanja. Pre svega, duboka kriza jednog načina proizvodnje, modela potrošnje i privrednog rasta, uz istovremeno gubljenje osnovnih ljudskih vrednosti. Stvari funkcionišu uzročno-posledično.
Savremeni čovek je izveden iz ravnoteže sa prirodom, čiji je on samo deo. Ipak, priroda od njega zavisi i čovek prema njoj ima određene obaveze. Zato je bitno da poštujemo prirodne zakonitosti.
Profesor Kraljevskog tehnološkog instituta u Stokholmu Maria Borjesson, u fakultetskoj publikaciji, kao moguće rešenje smanjenja zagađenja vazduha upravo navodi već pomenuti biciklizam. Naime, ona smatra da bi valjalo graditi zgusnutije gradske celine, kako bi građani mogli da biciklima stignu brzo i lako do željene tačke u gradu.
Ukoliko želimo da zadržimo zdrav sistem, savremena civilizavija mora praviti korenite promene, i ne bi trebalo zanemarivati pobunu prirode, jer posledice koje slede mogu biti, u najmanju ruku, katastrofalne.
foto: freedigitalphotos.
