Nemački i turski naučnici svakodnevno proučavaju Gobekli Tepe, ne bi li otkrili šta su, čemu su služile, ko ih je i kada napravio? Pitanja je bezbroj, a odgovori se nalaze ispod peska, prašine i zemlje…
Arheolozi su do sada otkopali mali deo onoga što zapravo čini misteriozni kompleks poznat kao Gobekli Tepe. Reč je o arheološkom nalazištu na samom jugu Turske, smeštenom na planini pored grada Urfa. Smatra se da je izgrađen pre dvanaest hiljada godina, što ga čini najstarijim nalazištem na svetu. Stariji je oko sedam hiljada godina od Stounhedža i oko pet i po hiljada godina od prvih sumerskih gradova. Kada je prvi put otkriven, 1994.godine, naučnici su se složili da je pred njima izazov koji je doveo u pitanje i samu evoluciju civilizacije.
Gobekli Tepe (na turskom jeziku znači – brdo sa udubljenjem) predstavlja skupinu kamenih blokova postavljenih u krug. Oni su u obliku slova „T“ sa reljefnim prikazima čovekolikih bića, zagonetnim piktogramima, životinjama…smatra se da su namerno zakopani pre osam hiljada godina. Slučajno ga je otkrio pastir koji je uočio čudne oblike kamenja kako vire iz brda. Od tada (1994.godine) do danas traju iskopavanja.
Monolitni kameni blokovi visoki su oko šest metara i teški od deset do pedeset tona. Do sad nije ustanovljeno kakvim alatom je drevni čovek sekao i obrađivao ovo kamenje. Naučnici tvrde da su stranice vrlo jasno i glatko isečene kao da su od sapuna. Ni jedan poznati alat ne može tako da zaseče kamen (osim savremene laserske tehnologije).
Naučnike zbunjuju i predstave koje se nalaze na monolitnim blokovima. Na njima su urezbarene ptice, divlje guske, svinje i druge životinje koje nisu mogle opstati u ovoj kamenitoj oblasti koja je siromašna vodom i zelenilom.
Stubovi su opasani zidovima od cigle. Smatra se da je u blizini barem još dvadesetak kružnih kompleksa koji su isto opojasani zidom te predstavljaju delove najstarijeg hrama u istoriji civilizacije.
Hram su podigli nomadi, ljudi lovci koji su živeli na tom području. Poljoprivreda je u ove krajeve došla pet vekova nakon izgradnje ovog hrama. Zbog čega su ljudi neolita sagradili ovaj hram? Otkud im radna snaga za ovoliki kompleks koji je mnogo koštao, ako se uzme u obzir nepristupačnost terena i loši uslovi za stvaranje naselja?
Arheolozi smatraju da su se na ovom mestu sigurno molili lovci, jer su u okolini pronađeni ostaci strela i oružja.
Dr Klaus Šmit koji predvodi ovo istraživanje smatra da je ovo zagonetno mesto možda upravo Edenski vrt-rajsko mesto iz biblijskih spisa. Kako su se ljudi oduvek vrlo plašili moći bogova, smatra se da je ovaj hram zapravo predstavljao mesto gde su im prinošene žrtve. Ispod monolitnih stubova nalaze se jame u koje su deca živa bacana, a odrasli su se borili do smrt, kako tvrde neki izvori. Tako bi se ljudi i bogovi izmirili pa bi se možda i umilostili da povrate rajski vrt na zemlju. Smatra se da su se ovi rituali periodično ponavljali.
Čitavo područje je namerno zakopano pre osam hiljada godina.
foto: dan at FreeDigitalPhotos.net
