Petrovdan je vrlo značajan narodni i crkveni praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu. U narodu se kaže da je do podne Petrovdan, a od podna Pavlovdan. Slavi se 12. jula. Krsno je ime pojedinih rodova, a samardžije su ga proslavljale kao slavu svog zanata. Pavlovdan se proslavlja 13. jula.
Dan Svetoga Petra je strogi „zaprešni“ praznik, te toga dana se naročito pazilo da se poljskim radovima „ne ogreši“. Toga dana ni bašta se nije zalivala, zbog opominjuće pretnje da će stradati ili imati štete od groma svako ko ne poštuje zabranu.
Na ovaj praznik završava se Petrov post, pa je običaj bio da se na Petrovdan kolje sezonski pristigla živina. To je predstavljalo svojevrsno omršenje.
Na Petrovdan zriju i jabuke, zvane petrovače. Po pravilu, njih nisu uzimale majke čija su deca umrla. Toga dana bi ih brale i delile za dušu, pa su ih potom mogle i same jesti. O ovom neobičnom događaju postoje mnoga tumačenja, objašnjenja i legende. U selima Fruške Gore pripoveda se da ovoga dana Sveti Petar deli na onome svetu deci jabuke. Zato se veruje da su majke opremale sinove sa šeširićima na onaj svet, a devojčice sa keceljama, kako bi imali gde da drže jabuke. Verovalo se da će šeširići i keceljice ostati prazni kod one dece čije su se majke oglušile o zabranu i jele petrovače pre Petrovdana. U Leskovačkoj Moravi veruje se da će ovu decu pred Svetim Petrom da odgurnu druga deca uz prekor što njihove matere nisu postile.
Lile-Do pred Drugi svetski rat u većini srpskih krajeva bio je običaj da se uoči Petrovdana po poljima pale lile. Danas je ovaj prastari običaj sačuvan samo u malobrojnim stočarskim krajevima, na Sjeničko-pešterskoj visoravni i po starom Vlahu. Lila je buktinja napravljena od sasušene kore breze ili trešnje, koja lepo plamti i sporo dogoreva. Kora se natakne na rakljasto drvo i na njemu nosi. Zapaljenu lilu su pastiri nosili oko torova, preteći kroz šalu i igru, domaćicama da će im spaliti torove i pčelinjake, a one su ih odvraćale od tih pretnji, iznoseći pred njih mleko, sir i skorup. Po narodnom tumačenju lile se pale u čast Svetog Petra. Po legendi, Sveti Petar je noću žnjeo žito, pa je palio lile da bi bolje u mraku video. Iako je bio pretežno stočarski, lila je i ratarski običaj, što potvrđuje i usklik kojim se u Gruži propraća nošenje lila: „Lila gori, žito rodi!“
U red najvećih apostola ubraja se i apostol Pavle. Po narodnom tumačenju, Sveti Petar i Pavle su braća, koja su obojica bili obešeni. No, niti su bili braća niti su bili obešeni. Apostol Petar je razapet na krst (i to naglavačke, po sopstvenoj želji, jer je smatrao nedostojnim da izdahne u položaju u kojem je Hrist razapet), dok je apostol Pavle posečen, po zapovesti cara Nerona, 67. godine.
Spada u zaprešne dane, iako je u nekim predelima važio za radni dan. Tako su Srbi u okolini Visokog u Bosni toga dana održavali mobu za ječam i seno.
Belgijski ribari smatraju Svetog Petra (praznuju ga 29.juna) za svog zaštitnika. Svetkujući ga, žitelji primorskih gradova prinose i žrtvu u prvu nedelju po Petrovdanu, kada osveštavaju i more. Na obalama se tada okupljaju svi čiji životi zavise od mora i u njega bacaju cveće i vence. U Rusiji se Petrovdan smatra za poslednji letnji praznik, a važi i kao devojačka svetkovina. U Belorusiji je bio običaj da se na Petrovdan devojke bratime sa mladićima.
Medveđi dan – U Estoniji postoji dva dana posvećena medvedu – 13. jul, koji se smatra sredinom leta, i 14.januar, koji se smatra sredinom zime. U julu se kote medvedi , te ovaj mesec zovu medveđim mesecom. Na dan Svete Margarite (13.jula) prinošene su žrtve medvedu, da ne bi napadao stoku u šumi.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
