Kotorani su izuzetno ponosni na stare satove koji već vekovima krase gradska zdanja. Meštani su oduvek imali naviku da gledaju u njih, ne samo da bi saznali tačno vreme, nego i da bi sačuvali živu glavu. Satovi su znali da predosete katastrofe…
Kotorski satovi već vekovima čudno rade, neki kasne, neki zure. U tačan rad njihovog mehanizma niko se nije mogao pouzdati, ali su glave uvek pratile putanje kazaljki.
U srednjovekovnom Kotoru, postojao je državni službenik koji je kontrolisao ispravnost satova. Zvao se „brojač koraka“ i njegova uloga je bila vrlo ozbiljna. Svakodnevno je ujednačenim korakom prelazio razdaljinu od svog doma do glavne kapije grada. Dužnost mu je bila da na tom putu prebroji svoje korake i uporedi ih sa vremenom na satu. Ukoliko bi mu povratak do kuće trajao duže ili sporije, to je bio znak da nešto sa satovima nije u redu i hitao je da izvesti gradsku vlast. Strah od „pokvarenog sata“ sa razlogom je bila velika.
Meštani su znali da kada god sat stane, sprema se velika nesreća. To je bio poziv na uzbunu. Svi su napuštali svoje domove i bežali jer su „vreme“ na satovima povezivali sa zemljotresom.
Stari mehanizmi su lako detektovali i najmanji potres. Klatna i tegovi bi se poremetili, zaglavili i kazaljke bi stale. Do skoro je jedan od kotorskih satova pokazivao na 7 sati i 19 minuta, u to vreme, pre 34 godine Boku je potresao snažan zemljotres.
foto: domdeen at FreeDigitalPhotos.net
