Malo ko među nama danas ume da čuva svoju energiju. Zbog toga kroz život idemo uspavani, bezvoljni…, a razlog tome je u navici da trpimo.
Često radimo nešto protiv svoje volje. Muke na koje tad nailazimo opisujemo kao ogroman teret, bezizlaznu situaciju, kao momenat u kojem osećamo veliki umor, da smo uništeni, nemoć da pomislimo da takvo stanje možemo da promenimo. A možemo, samo je potrebno da obnovimo energiju, uz pomoć nekakvog odsustva iz svakodnevice i da započnemo promenu.
Da li se uvek, kada je to potrebno, poslužite rečcom “ne”? Koliko puta vam se, npr, u prevozu dogodilo da vas uz pogrdne reči podignu sa mesta ili da ih osetite na svojoj kičmi dok i sami jedva stojite u gužvi? Verovatno mnogo puta. Da ste imali više energije, bez problema biste se izvukli iz nepovoljne situacije, ovako sa svakim ćutanjem pristajete da ponesete tuđ teret, što dovodi do psihičkog sloma.
Kada bismo uvek odreagovali na nepravdu koju nam u trenutku nanose, uspevali bismo da sačuvamo i obnovimo energiju. Uvek kada izgovorimo “Ne mogu da se raspravljam “, odlučujemo da sledećih nekoliko sati, dana, meseci… provedemo u razmišljanju o situaciji u kojoj smo morali da se založimo za sebe, a to nismo učinili.
Ako bismo osobi, koja nekoliko sati priča o nečemu što nas ne interesuje, rekli da nas to iscrpljuje i da se zbog toga osećamo loše, pomogli bismo i sebi, ali i njoj da osvesti taj trenutak i pokuša da u budućnosti prepozna momenat u kojem prevazilazi meru. Zato nema potrebe da trpite ništa i progovorite uvek kada situacija to zahteva od vas.
Sebi smo najbolji čuvari, svega onoga što jesmo, čuvari energije…
foto:freedigitalphotos.net
