Biti dobar čovek, podrazumeva rad na sopstvenim manama i stalno usavršavanje, duhovni razvoj. Bez duhovnog razvoja nema dobrote. Ipak, da bismo bili kompletni, potrebno je da se razvijamo u svim pravcima…
Materijalno nezadovoljstvo često ugrožava duhovni razvitak. Nedostatak vremena da se pozabavimo sobom i ličnim potrebama, remeti našu sposobnost da se gradimo. Trka za novcem, često nas natera da idemo protiv sebe i ispadnemo iz ravnoteže. Zato, kada osetimo da gubimo čvrsto tlo, dužni smo da stanemo i posvetimo se sebi.
Istina je da, čime god da se bavimo, svoj rad moramo da naplatimo. U nekim slučajevima su nam ruke vezane, jer firma jednostavno „nema para“, ali postoje i oni ljudi koji ne znaju da naplate svoj rad. U oba primera važno je da ostanemo pri svome i da ne posumnjamo u svoju sposobnost, znanje, talenat…
Sve više govorimo o velikom radu bez naplaćivanja. Posebno je oduvek bilo teško naplatiti umetnost. Poslovi koji su vezani za umetnost, iako uzimaju čitavo biće i svaki trenutak umetnika, malo su poštovani. Tako jedan stvaralac postaje nezadovoljan i uplašen za svoju budućnost, prepušten sudbini na milost i nemilost.
Na ovaj način uništavaju se stvaralaštvo i lepota. Umetnik radi zbog viših ciljeva i nikada ne misli na novac. Zato je potrebno da ostvari primanja bez muke i ostane sposoban za dalja delovanja.
Čovek bez materijanih uslova postaje neko drugi, neko ko se buni, ide protiv svoje duše i počinje da „glasno“ traži novac. U toj potrazi, nailazi na gomilu neprijatnosti, uvreda, omalovažavanja.
Svi poslovi koji podrazumevaju lepotu, su manje bitni u sadašnjem svetu, jer niko nema vremena za uživanje. Danas je smešan onaj ko čita poeziju i javno joj se divi. Tako se stvara neka druga vrsta ljudi, bez naročite duhovnosti i emocije, morala, etike…, vrsta koja prestaje da pomaže svom bližnjem.
Ono što bi svako od nas morao da uradi, ma kojim poslom da se bavi, jeste da neguje svoju dušu, posvećuje se radu i prijateljima bez materijalnog opterećenja. Važno je i da preipsituje sebe i ima dobar san. Uz odmor i sami ćemo biti spremniji za bitke, naplate, sa što manje straha i nesigurnosti. Sa druge strane, ukoliko dođe do toga da se razljutimo, čitava priča je na dobrom putu. Bes je katkad pokretač i može da pomogne u plasiranju stvaralaštva i ličnom napretku.
Svaka promena nam smeta. Ipak, ne bi trebalo da nas brine to što smo dobili svest o materijalnoj vrednosti. To nikako ne znači da smo postali loši ljudi, već kompletniji, sposobni da ulažemo u svoj rad. Deljenje znanja bi trebalo da bude nesebično, besplatno, ali tek onda kada se pobrinemo za sebe, steknemo energiju i sposobnost da se pobrinemo za više ciljeve, odnosno za druge. Pre toga ne delite lako sebe.
Naša materijalna potreba nije loša, već nužna…
foto: freedigitalphotos.
