los posao lose zdravlje 153

Loš posao, loše zdravlje

U razgovoru sa psihologom Aleksandrom Jovanović

Ne volite posao koji radite. Rado biste se požalili, ali to ne činite. Znate da će vam nezaposleni prijatelj reći da ćutite i budete srećni, jer vi, barem, primate platu. O lošem poslu i njegovom uticaju na zdravlje, kao i o “burn out” sindromu razgovarali smo sa psihologom Aleksandrom Jovanović.

U vreme kada je lov na posao mnoge ostavio praznih radnih knjižica, zaposleni koji se žale na svoje radon mesto često nailaze na nerazumevanje svoje okoline. Na još manje odobravanje svojih bližnjih i društva nailaze oni koji ne žele da rade po svaku cenu i koji sanjaju o poslu u struci.

Često se pitamo da li je bitno da radimo da bismo radili ili je važno da i u svom poslu uživamo. Da li je, kolika-tolika, materijalna nagrada jedino što je čoveku bitno za duhovni spokoj i zdravlje?

Nedavno istraživanje pokazuje je da je loš posao podjednako štetan za dušu i telo kao i situacija kada posla nema. Nervoza, nezigurnost, frustracija, anksioznost i depresija samo su neke od posledica koje su zajedničke nezaposlenom i onom koji je na lošem poslu – pokazuje istraživanje australijskih i britanskih naučnika koje je objavljeno u Psihološkoj medicini.

 

Zašto nam je posao, pored toga što nam uliva materijalnu sigurnost, toliko bitan i zašto smo nesrećni kada nam opis radnog mesta i radno okruženje ne odgovaraju?

Zbog ovih pitanja razgovarali smo sa psihologom Aleksandrom Jovanović, koja je tim povodom rekla: “Iskustvo svakodnevnog života govori nam da je rad koji obavljamo na radnom mestu od prvorazrednog značaja.

Gotovo svaki odrastao čovek polovinu budnog života provede uključen u neki oblik rada.

Pri tom, uzmemo li u obzir i vreme provedeno u obrazovanju za rad i u samom radu, kao i slobodno vreme ispunjeno brigama i problemima s radnog mesta, shvatićemo koliko je bitan uticaj posla na razvojni i emocionalni put svake individue.”

 

Pored neredovne plate i neadekvatne novčane nadoknade, najčešći razlozi nezadovaljstva su, kako navodi Jovanovićeva, mobing, loša komunikacija, loši međuljudski odnosi i previše emocija.

“Većina uglavnom nije zadovoljna sadržajem poslova koje obavlja. Razlozi su u samoj prirodi posla (posao bez dinamike, monoton, jednoličan, neizazovan, ne zahteva nikakvo intelektualno angažovanje). Tu je i nezadovoljstvo zbog prekovremenog rada (radi se prekovremeno, čak i praznicima, bez novčane naknade), kao i zbog nejasno definisanih uloga, pa se često obavljaju i poslovi koji nisu predviđeni ugovorom o radu.” – pokazalo je kratko istraživanje slučaja koje je naša sagovornica obavila prošle godine.

Mnogi od nas bi želeli da rade posao u struci, što je, u današnje vreme, za mnoge i dalje poput bajke.

 

Međutim, šta se dešava kada ipak dobijemo posao za koji smo se školovali? Mnogi i tada ostaju nezadovoljni, jer nije sve onako kako su zamislili ili kako bi trebalo da bude.

Psiholog Aleksandra Jovanović to objašnjava na sledeći način: “U slučaju kada zaposleni radi poslove koji nisu u njegovom zvaničnom opisu radnog mesta, spontano dolazi do slivanja više različitih uloga u jednu. To nekad prevazilazi ekspertizu zaposlenog, ili, jednostavno, određena vrsta posla nije predmet interesovanja zaposlenog, jer se za njega nije obrazovao. Ipak, to mu se pridodaje, bez mogućnosti neprihvatanja. Održati se na poslu, u tom slučaju,  znači “uzmi ili ostavi” – ili ćeš raditi i snaći se kako znaš, ili nećeš raditi.

Novčana nadoknada, naravno, ne prati promenu obima posla.

Kod nekih pojedinaca postoji želja za radom, ali je ona onemogućena nedostatkom tehničkih mogućnosti.

Dakle, sistematizacija radnih mesta se ne primenjuje u praksi.”

 

Epidemija stresa i sindrom “burn out”

LookerWeekly magazin Oktobarski salon 2022 baner

Stres ima svima poznat, negativan uticaj na naše zdravlje. Kriza, gubitak posla, nemogućnost zaposlenja, loši uslovi na poslu, ali i stalni strah od otkaza čine da stres bude prava epidemija koja razara spokojan život savremenog čoveka.

Svi znamo da ne bi trebalo da se “stresiramo”, ali je ova “pošast” modernog života uvek prisutna. Prinuđeni smo da se neprestano borimo protiv nje.

Nezadovoljstvo poslom i loše zdravlje nastaju baš usled tog stresa, koji je postao glavna stavka u opisu mnogih radnih mesta.

 

“Svetska zdravstvena organizacija proglasila je stres na radnom mestu svetskom epidemijom. Od tada,  stres na poslu se još više povećao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti.

Osim što direktno ugrožava zdravlje, stres direktno utiče i na radni učinak i na psihološko stanje pojedinaca.

Stres izaziva degeneritivna oboljenja (visok krvni pritisak, srčana oboljenja, diabetes, čir…) i uopšte, smanjuje otpornost organizma prema bolestima.” – kaže Jovanovićeva, a kao najveći uzročnik stresa na poslu navodi međuljudske odnose: “Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mestu, ipak predstavljaju međuljudski odnosi.

Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobing, koji označava psihoteror na radnom mestu koji zaposleni sprovode prema svojim kolegama. U osnovi toga je najčešće sukob iz nekog razloga, nakon kog počinju spletke, podmetanja, ponižavanje i izolacija.”

 

Psiholog Aleksandra Jovanović skreće nam i pažnju na opasnost pojave “burn out” sindroma, odnosno situacije kada radnik “sagori”: “U strahu za radno mesto “krivac” može razviti “burn out” sindrom i hronične zdravstvene poteškoće, a izlaz može tražiti u napuštanju posla, pa čak i samoubistvu.

Burn out sindrom, Jovanovićeva detaljnije pojašnjava: “Burn out” sindrom označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog zalaganja na poslu.

Izgaranje na poslu slično je sindromu hroničnog umora, ali pritom se menja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično.”

 

Da bi se sprečio “burn out” sindrom, prema rečima Jovanovićeve, neophodno je sledeće: “Načini su brojni: bolji uslovi rada, redovni lekarski pregledi, savetodavni rad sa mlađim kolegama, timski rad, organizovanje grupe psihološke podrške za zaposlene, slobodne aktivnosti zaposlenih, edukacija po pitanjima zdravih životnih stilova i smanjenja rizika faktora za somatske bolesti, smanjenje krutog, visokokritičkog i perfekcionističkog stava prema radnim obavezama, i tako dalje.

Nezadovoljstvo zbog nezaposlenosti ili zbog lošeg posla, prema rečima Jovanovićeve, može uzrokovati psihološke posledice, a što zavisi od određenih karakteristika pojedinca i od situacijskih faktora, kao i od njihovog međusobnog odnosa.

 

Bez obzira da li smo nesrećni zbog toga što smo nezaposleni ili baš zbog toga što smo zaposleni, bitno je da se borimo za sebe i svoje snove. Bitno je da radimo na sebe, da verjemo u sebe, da budemo hrabri i istrajni u svojim odlukama, jer život ume da priredi lepa iznenađenja.

I ne zaboravimo, zdravlje je uvek na prvom mestu. Recite ne stresu!

 

 imagerymajestic at FreeDigitalPhotos.net