Prema napisima medija, koje potvrđuju i poreski savetnici, sve manje poslodavaca obeležava Međunarodi dan žena 8. mart i uručuje poklone svojim zaposlenima tim povodom. Ali, pojedina preduzeća ne samo da obeležavaju ovaj dan, već osnaživanje i prava žena integrišu u svoju poslovnu politiku, a to konkretnim primerima potvrđuju i njihovi zaposleni.
SDPS d.o.o, preduzeće koje zapošljava 80% osoba sa invaliditetom, kako kaže direktor Predrag Bubalo, u osnovi svoje poslovne politike ima poštovanje specifičnosti svakog zaposlenog i uloge žena u stvaranju kako poslovnog uspeha, tako i socijalne senzitivnosti kolektiva.
SDPS inače posluje 9 godina, nudi širok izbor proizvoda i usluga koji imaju primenu u kancelarijskom poslovanju, trgovini, turizmu, industriji, poljoprivredi i domaćinstvu, a trenutno ima 47 zaposlenih, od kojih su 22 žene, među kojima kojima 13 ima neku vrstu invaliditeta.
“Za nas je fokus obeležavanja 8. marta na poštovanju prava svih žena, a posebno žena sa invaliditetom, majki koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost, kao i samohranih majki i onih koje imaju decu sa smetnjama u razvoju. Dan žena ima poseban opštedruštveni značaj i cilj, a često se zaboravlja da je inicijalno vezan za radna prava i pravo glasa žena, to jest dan kada je 1908.godine oko 15 hiljada žena izašlo na ulice Njujorka zahtevajući kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa,“ kaže Bubalo, koji sa partnerima vodi preduzeće koje zbog toga što zapošljava 80% osoba sa invaliditetom spada u kategoriju preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Među ženama zaposlenim u SDPS d.o.o, funkciju direktora finansija obavlja Marija Marjanović, majka blizanaca od 13 godina. Ona ne spada u osobe sa invaliditetom, ali samostalno obavlja roditeljsku dužnost, a njena ćerka Teodora ima daunov sindrom.
“Poslednjih 25 godina sam radila uglavnom u velikim koroporacijama i finansijskim institucijama. Možda nisam imala sreće, ali moje iskusvo je da u većini preduzeća u Srbiji postoji bazično, ali ne i suštinsko razmevanje za specifičnu situaciju u kojoj se nalaze roditelji sa decom sa smetnjama u razvoju. Imam utisak da iza svega stoji strah poslodavaca, kao i većine ljudi u Srbiji, od nepoznatog i da ih to sprečava da sa razumevanjem pristupe ovoj situaciji,” objašnjava Marjanović.
Marija Marjanović dodaje da roditeljstvo u slučaju dece sa smetnjama u razvoju podrazumeva odsustvovanja koja nisu uobičajena za ostale roditelje i ne uklapaju se u šemu standardnih bolovanja i 20 dana godišnjeg odomora. Kao aktivistkinja internacionalne organizacije Best Buddies, koja je posvećena ukidanju socijalne, fizičke i ekonomske izolacije za ljude sa intelektualnim i fizičkim poteškoćama u razvoju, ona se uverila da njeno iskustvo nije usamljeno, što potvrđuje i činjenica da 80 do 90 odsto roditelja koji imaju decu sa poteškoćama upravo iz tih razloga ne radi.
“U SDPS-su sam dobila razumevanje za moju porodičnu situaciju, slobodne dane koji se ne odobijaju od godišnjeg odmora, mogućnost da kada god je to potrebno radim od kuće, pa čak i da na posao dovedem Teodoru,” ističe Marija i naglašava da sada radi u firmi koja stavlja porodicu na prvo mesto, sa podrazumevanjem da će se posao završiti u roku i maksimalno profesionalno.
U Srbiji inače ima oko 60 firmi koje pripadaju kategoriji preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Poslujući i sarađujući sa preduzećima iz ove kategorije druge firme mogu ostvariti uštedu u poslovanju na osnovu regulative u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom koja postoji od 2009.godine.
“Nažalost ova praksa i zakonska mogućnost je malo promovisana u javnosti iako donosi niz benefita, pre svega uštedu i profesionalno obavljen posao. Uz to, veći broj ovakvih saradnji doprineo bi većem zapošljavanju osoba sa invaliditetom, smanjenju socijalnih izdvajanja države i predrasuda o radnoj sposobnosti osoba sa invaliditetom i unapređenju položaja osoba koje pripadaju socijalno osetljivim grupama građana,” zaključuje Bubalo.
.
