Neretko možemo da čujemo ljude kako sa tugom govore o trenutnoj samoći i da ne žele više da budu sami. Ništa manje nije ni onih koji se uznemire na samu pomisao da je moguće da ostanu bez partnera.
Prva grupa ljudi oseća konstantno nezadovoljstvo na svim poljima, dok je druga nezadovoljna onda kada zamisli život u samoći i kada oseti da je zapostavljena. Zajedničko im je to što ne znaju ništa o sebi, ljubavi i životu.
Ljudi koji nikada nisu sami, ne razvijaju se ka višoj svesti. Biraju pogrešne partnere, ulaze iz odnosa u odnos, često samo na osnovu fizičke privlačnosti. Spremni su da trpe lošu vezu, sve dok ne nađu bolju priliku. Po njihovom mišljenju sve je bolje od samoće. Nije nemoguće da se umešaju u nečiji brak ili vezu. Beg od sebe jači je od svega.
Ljudi koji su dugo sami i imaju gomilu obaveza, najčešće potisnu emocije. U takvoj samoći se pretvaraju u mašinu. Emociju shvataju kao smetnju. Desi se da se probude posle nekoliko decenija sa velikom tugom i potrebom da sve nadoknade.
Oni koji samoću prihvate i shvate kao bitnu da bi se došlo do sebe i osvešćene ljubavi ( bez očekivanja), stiču uslov za veliku radost i uspeh. Ni u jednom momentu ne zapostavljaju svoj emotivni život. Zainteresovani su za suprotan pol, ali znaju da je za uspešnu vezu važno da budu ostvareni.
Šta se dešava kada bežimo od samoće? Javlja se usamljenost. Čovek koji nikada nije bio sam, nije sposoban da odlučuje, voli i nije ostvaren, ma koliko da mu profesionalno dobro ide. Ne funkcioniše u samoći, a sebe voli i poštuje samo dok to rade i ljudi oko njega.
Ima izražen Ego. Nema naročiti osećaj empatije i ne oseća jedinstvo sa drugim ljudima. Dobro zna šta je usamljenost. Nema prijatelje na koje bi se oslonio, jer mu je broj bitniji od poverenja. Stalno izaziva pažnju, čime kratkotrajno suzbija nezadovoljstvo. U stanju je da čitav život provede bez većih promena i napretka.
Beg od samoće je beg od dostizanja životne radosti, sposobnosti da spoznamo veliku ljubav. Ukoliko smo sposobni da volimo i da kvalitetno živimo i u periodu samoće, nikada nećemo biti sami. Kada nađemo svoje mesto pod suncem, dosegnemo kompletnu samoaktualizovanost, spoznaćemo život pun radosti.
Osobe koje ne znaju za život bez ljubavnog partnera i njegove brige o svemu, ne znaju same da odlučuju, čime povređuju bližnje na najsuroviji način. Sklone su i paralelnim vezama, jer „nikad se ne zna“. Srećne su samo kada je Ego zadovoljen.
Ma koliko strašno zvučala, samoća je ključ uspeha i nemojte da bežite od nje. Ukoliko je maskirate brojnim ljudima, stalnim dešavanjima, izlascima, lošim partnerima, paralelnim vezama, opijatima… doći će dan kada ćete se probuditi ne znajući ko ste. Tuga će biti ogromna, jer nema vernog prijatelja niti posvećenog ljubavnika.
Bez sebe, intrapersonalnih razgovora, samostalnih akcija, iskustava, sposobnosti da sami sebe zabavite i uspete i onda kada nema nikoga ko bi vam pomogao u nevolji, nećete shvatiti koliko toga možete da naučite i otkrijete u svakom danu. Nijedan dan ne donosi usamljenost niti dosadu ako oslušnete tišinu i posvetite se samoostvarenju.
Samo takvi možete da volite i usrećite druge.
Samoća nije strašna, ona je uslov za radostan život!
foto:freedigitalphotos.net
