Ljudi koji su prošli određene životne borbe, bili suočeni sa velikim strahovima, govore kako bi sve bi bilo lakše samo da je čovek hrabriji.
Strah izazivaju i uvećavaju nagomilane misli o bolu i neuspehu. Ipak, ono šta je najbitnije u kriznim momentima jeste spremnost da problem što pre rešimo i da budemo pozitivni.
Ma šta god da je u pitanju, psihička ili fizička bol, svojom voljom i snagom možemo da se izlečimo. Svi oni koji su prošli određeni krizni period, znaju da postoji samo volja za životom i spremnost na saradnju i potpuni oporavak. Ono što je u tim momentima takođe važno, jeste razgovor sa onima koji su u bili ili su još uvek u sličnoj situaciji, zbližavanje sa okolinom, a nikako izolacija. Prijatelji u ovim momentima jesu bitni, ali njihova prevelika briga može da bude dodatno opterećenje.
Hrabrost bez straha ne postoji. Čuvajte i volite sebe. Negujte zdrav um koji je i najbolji saveznik u svakoj borbi. Ako ste se nečega toliko plašili, a uspeli ste da u borbu uđete onda kada vam se činilo da ste najslabiji, budite ponosni, jer je sigurno da više nema onoga što ne možete. Uz potrebno vreme da prevaziđemo preostele tragove, iz svakog problema izlazimo jači.
Posle velike borbe, neprijatnog događaja potrebno je da sebi ugodite, prilagodite sve oporavku. Niko vas ne može sačuvati osim vas. Koliko god vam drugi govorili da je sve u redu, da je prošlo, slušajte sebe i ponašajte se onako kako osećate da bi trebalo. Ukoliko osetite potrebu za putovanjem, izolacijom, mirovanjem to i učinite i odbacite sve dodatne glasove.
Živite svakog dana, zdravi i nasmejani, gradeći sreću hrabro za sebe i druge!
foto:freedigitalphotos.net
