Šta sad?
Mnoge veze su zasnovane na niskim strastima, fizičkom izgledu, jer ljudi najčešće tako prepoznaju ”pravu ljubav”. Svako na emociju gleda iz svog ugla pa nije retkost da posle prekida veze ostanemo zbunjeni, jer smo verovali da je naša druga polovina verovala u Nas, baš kao i mi. Istina je da ne možemo da znamo šta je sve u glavama drugih ljudi, ma koliko da smo bliski.
Postoje ljudi koji u vezu ulaze jer je osoba vredna, drugima je bitno da je lepa, pametna, a nekome da ima lepu ličnost… Većina izgled svoje ljubavi kroji po onome što ju je okruživalo u detinjstvu. Tako ako smo imali lenje ljude oko sebe, a sav teret je padao na nas, svakako da će nam nečija vrednoća biti veoma važna osobina, pa i presudna za naše zaljubljivanje.
Drugima se možda od malena govorilo ”eh nek je samo lep-a i bogat-a.” Zato nije retkost da ti ljudi baš to i traže. Postoje i oni koji su slušali ”ne valja da je mnogo lep/a, nećeš imati miran život”. Ni njima ništa nije lakše.
Ako su neki odrastali u porodici gde se malo ko bavio duhovnom stranom, a dete je imalo želju za napredovanjem tog tipa, kao odrasla osoba tražiće u partneru suprotno od onoga na šta je navikla.U drugima tražimo ono što nam neće zadavati bol i otežavati samoostvarenje, što će nam omogućiti da svoj život gradimo onako kako smo ga zamislili.
Ima i onih koji su odrastali sa ljudima gde im se govorilo ”Nemoj nikad da se oženiš/udaš”. Takvi ljudi skloni su prekidanju veze kada dođe vreme za pitanje, ”Šta dalje?”. U stanju su da pobegnu od partnera ma koliko god da je veza bila jaka, jer su ubeđeni da brak donosi mnogo toga lošeg.
Ukoliko smo kao deca gledali roditelje koji se svađaju i imaju paralelne veze, izgubićemo veru u mirnu ljubav, vernost i teško ćemo se odlučivati da sa nekim izgradimo porodični život. Ako smo bili svedoci nezadovoljstva partnerskim odnosom pa i životom svojih roditelja, može da se desi da sreću tražimo uvek izvan braka, veze.
Često se vodimo ubeđenjem da nas drugi ne zaslužuju, da smo vredni svake njihove pažnje, njihovog trenutka i da im vreme sa nama čini život ispunjenim. Ipak koliko god da smo puni kvaliteta, nismo svima takvi potrebni. Upravo zbog navedenih razlika, životnh iskustava, pa i ožiljaka, nije retkost da budemo ostavljeni bez velikog razloga. Takve situacije nam oduzimaju životnu snagu i dragoceno vreme.
Istina se često ogleda u tome da se, iako divni i poželjni za mnoge, ne uklopimo u partnerov put i njegove potrebe za ličnim ostvarenjem. Previše smo komplikovani za one koji nam nisu slični, jer ne razumeju jezik našeg života. Koliko god da se suprotnosti privlače, mentalno i duhovno nepoklapanje ne može lako da se nadomesti, jer ne volimo na isti način pa i ne razumemo ljubav jedno drugog.
Ne smemo da biramo partnera po tome da li je sličan ili ne našoj porodici. Ukoliko tako biramo osobu, ljubav zasnivamo na patologijama iz detinjstva, od koje naša emocija mora da bude oslobođena.
Biti sa nekim samo zato jer je lep ili vredan, dobar ili pametan, mi činimo grešku jer je potrebno da nam se poklapaju bar dva od četiri elementa (duhovni, mentalni, fizički i emotivni) da bi veza postala stabilna i puna zadovoljstva.
Ako vam se dogode loše veze, i ako budete ostavljeni možda i naglo i bez velikih reči, znajte da niste vi u pitanju, već potreba vašeg parnera da ode od problema odnosno od Vas. Taj problem iako nije bio očigledan, a vi niste učinili ništa loše, već upravo suprotno, davali ste puno ljubavi, postojao je u glavi vaše voljene osobe. Ipak ne pitajte se zašto se sve ovo dogodilo, jer od ovakvog partnera nećete dobiti odgovor iz razloga što ne želi da sebi zadaje veću bol. Zato i Vi krenite u život dalje, bez ožiljaka, a to ćete uspeti ako oprostite svojoj bivšoj ljubavi i ne govorite ružno o njoj.
Upravo to treba da radite u narednom periodu. Da oprostite i nastavite da volite, prvo sebe, a zatim i sve oko vas. Na ovaj način oslobodićete se i svojih patologija, a na tuđe bićete imuni. Sve ovo vodi ka psihičkoj ravnoteži i ostvarenju velike ljubavi.
Fotografija: FreeDigitalPhotos.net
