Pokazivanje emocija se uči u ranom detinjstvu
Da li imamo poverenja u partnera ili prijatelje i da li umemo da pokažemo emocije, zavisi od toga kakav nam je bio odnos sa majkom u ranom detinjstvu. Kako kao deca sva saznanja upijamo iz svoje okoline, tako i razne obrasce ponašanja učimo od svojih najbližih. Ne može nas začuditi ni to, što ponašanje u ljubavi takođe „nosimo iz kuće”.
Naše ophođenje u emotivnim vezama zavisi i od toga kakav smo odnos imali sa svojim vršnjacima. Međutim, način pokazivanja emocija i naša otvorenost da nekome dozvolimo da nam se približi, najviše zavisi od relacije koju smo imali sa majkom. Istraživanje je pokazalo da je vrlo bitno koliko smo ljubavi i nežnosti dobijali u prvim godinama života.
Mnogi imaju problem u romantičnim i prijateljskim vezama, jer se plaše, ili ne umeju da pokažu svoju naklonjenost. Nepoverenje i strah od odbacivanja su najveći neprijatelji lepog i ispunjenog emotivnog života. Osobe koje se plaše da nisu dovoljno privlačne i interesantne partneru, sebe takvim doživljavaju, jer nisu izgradile samopouzdanje. Da li će neko imati vere u sebe i u druge zavisi baš od toga koliko je ljubavi i nežnosti dobijao od majke. Ipak, to ne znači da svoj pristup i svoje ponašanje ne možemo svesno da promenimo kada odrastemo i postanemo zreli ljudi.
Naučinci su posmatrali komunikaciju između dece, uzrasta od 18 meseci, i njihovih majki. Pratili su dečju mimiku i reakcije koje su imali u interakciji sa svojim majkama. Posle 22 godine, tu istu decu, sada već odrasle ljude, ponovo su testirali kako bi otkrili kakav je njihov odnos prema pokazivanju emocije i poverenju. Tako su potvrdili vezu između najranije detinjstva i ponašanja odraslih ljudi u ljubavnim i prijateljskim vezama.
Ovo istraživanje, koje je objavljeno u Naučnoj psihologiji, potvđuje koliko je bitno iskustvo koje nosimo iz najranijeg detinjstva. Dok s druge strane, pokazuje da ništa nije zapečaćeno i da je svako od nas ipak krojač svoje sudbine.
foto: Tijana Janković
