Inicijativa za usvajanje pravilnika o jednakim pravima studenata
Neformalna studentska grupa „Sposobne Politike, koja deluje u okviru Fakulteta političkih nauka, pokrenula je inicijativu „Hoću da učim, neću da se mučim“, kojom se javno zagovara usvajanje pravilnika o jednakim pravima studentkinja i studenata, kako bi svi studenti, uključujući i one sa hendikepom, imali podjednak pristup objektima, prostorijama i literaturi, a kasnije i tržištu rada.
Ovaj pravilnik je dokument kojim bi bile definisane usluge pomoći i podrške osobama s invaliditetom tokom studiranja, dok bi za njegovo sprovođenje bio zadužen referent za pitanja osoba s invaliditetom. Prva adresa na koju će se članovi ove neformalne grupe obratiti je njihov matični fakultet, Fakultet političkih nauka (FPN), dok bi usvajanjem i sprovođenjem ovog pravilnika, FPN bio među prvima u okviru Univerziteta u Beogradu koji bi imao pravno regulisanu podršku studentima s invaliditetom.
Kako bi učenje trebalo da bude zabavan i zanimljiv deo sazrevanja i odrastanja, a ne bolan, mukotrpan i diskriminišući proces, potrebno je razumeti da u našem društvu, kao i u svakom drugom, postoje osobe sa invaliditetom koje mogu da budu ravnopravan član društva ili još više, da doprinesu njegovom razvoju. Upravo zbog toga je potrebno da zajedno utičemo na akademsku zajednicu kako bi ovim osobama bio olakšan pristup fakultetu, bibliotekama i drugim ustanovama koje će koristiti u svrhu obrazovanja.
Koliko je samo teorijski fizičar i kosmolog Stiven Hoking doprineo razvoju nauke i društva, a bio je osoba sa invaliditetom? Neki od njih su veoma poznati po svojim izumima, na primer, Tomas Edison, koji je bio gluv na jedno uho ili Džon Dalton koji nije razlikovao boje, a izumeli su mnogo korisnih stvari za čovečanstvo. Ovo su samo neki od primera poznatih naučnika koji su stvarali i menjali društvo, dok među nama svakako ima još dosta njih koji su na tom putu. Ali put ume da bude težak bez adekvatne infrastrukture ili dostupnosti literature.
Pravilnik za koji se zalaže neformalna grupa studenata „Sposobne Politike“ bi ove oblasti uredio pa bi studentima bio omogućen pristup oko fakulteta i unutar njih, što do sada nije slučaj, gde studenti ne mogu baš uvek da uđu i prisustvuju predavanjima i vežbama usled nepostojanja liftova ili rampi, a gde je prostor ograničen samo na postojanje stepenica. S druge strane, slepi i slabovidi studenti imaju poteškoća s nabavljanjem odgovarajuće literature.
Fond knjiga za učenje koji se nalazi u svakoj univerzitetskoj ustanovi, u većini slučajeva nije dostupan slepima i slabovidima, pa samim tim postoji ograničenost edukativnog materijala u vidu štampanih knjiga na Brajevom pismu, koje se čita kao struktura, a ne kao pojedinačan oblik. Azbuka koju slepi i slabovidi koriste stara je skoro 200 godina, a zasnovana je na sistemu reljefnih tačkica koje se „čitaju“ uz pomoć dodira, odnosno vrhovima prstiju.
Takođe, studentima bi znatno pomogle i audio knjige koje bi mogli da slušaju i time uče i istražuju nastavni materijal. Pored studenata s otežanim kretanjem, slepim i slabovidim, postoje i studenti sa delimičnim ili u potpunosti oštećenim sluhom, kojima arhitektonske konstrukcije ne predstavljaju barijeru u učenju, ali im je potreban materijal u vidu štampanih ili elektronskih knjiga i skripti, baš kao i svim ostalim studentima fakulteta.
Zbog svih ovih razloga, nepostojanje sistemske pomoći za koju se zalažemo, studenti uglavnom vide kao nepravdu kojom su onemogućeni u svom akademskom razvoju.
Usvajanje ovog pravilnika omogućilo bi jednak pristup objektima, prostorijama i literaturi, a kako bi studenti imali što bolje i kvalitetnije znanje i veštine koje zahteva tržište rada. Oni bi po završetku studija bili u mogućnosti da ravnopravno konkurišu za otvorena radna mesta, a na koja bi se prijavljivale sve kategorije lica, u koje se ubrajaju i osobe s invaliditetom.
Ideja za inicijativu “Hoću da učim, neću da se mučim” zasniva se na potrebi za vidljivošću studenata s invaliditetom koji se suočavaju s poteškoćama, a gde visokoškolske ustanove treba da budu pristupačne za sve.
Neformalna studentska grupa „Sposobne Politike“ ima za cilj da aktivnim delovanjem svakodnevno ukazuje na poseban položaj studenata s invaliditetom, ali i da utiče na donošenje akata koji će na formalan način urediti podršku u okviru fakulteta. Usvajanje ovog pravilnika bi bilo uzor na nivou Beogradskog univerziteta i služilo bi kao primer drugim visokoškolskim ustanovama u cilju podrške akademcima.
Inicijativu „Hoću da učim, neću da se mučim“ i izradu Pravilnika o kriterijumima i načinima pružanja podrške studentima iz osetljivih društvenih grupa podržali su UNESCO, UNDP, FPN i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
