Svedoci smo jednog drastičnog ubrzanja vremena. Ono što svakako stoji je to da su naši preci određene stvari obavljali za mnogo duži vremenski period, nego što nama za to isto danas treba. Međutim, šta to konkretno znači, da li mi ustvari nešto dobijamo, gubimo, da li danas kvantitet postaje prioritet u odnosu na kvalitet?
Zanimljivo je znati da današnje poimanje vremena, nije se percipiralo oduvek na ovakav način. Pre nego što je časovnik ušao u upotrebu, u tzv. primitivnim narodima, kao i u Evropi sve je bilo podređeno prirodnom ciklusu. U skladu sa godišnjim dobima, odvijali su se zemljoradnički, kao i svi drugi poslovi. Bilo je potrebno više generacija da bi podelom rada, merenjem radnih sati, obrazovanim sistemom u školama, termin vreme postao viđen kao danas.
Naime, jedna od karakteristika modernog društva je i merenje vremena, uvođenje satova. Satovi su nastali u srednjem veku u Evropi.
Prvi se javljaju tokom XIV veka, na crkvama za potrebe molitvi, a od XVII, XVIII veka stavljaju se na tornjeve gradova, i počinje njihova sve veća upotreba.
Sa procesom industijalizacije kreće sve preciznije poimanje vremena. To se dešava jer se menja odnos između poslodavca i zaposlenog, sada se bazira na relaciji vreme-novac. Vreme nije više samo prolazno, već se pravi razlika između radnog i privatnog vremena. Ljudi se postepeno navikavaju na striktno radno vreme, i sve više se uče da je vreme novac. Precizno merenje vremena uticalo je na industrijsku revoluciju. Industijalizacija, a sa njom i mašinerija znači disciplinu u svom procesu, zahtevala je merenje vremena i vremensku disciplinu. Zatim u razvijenim kapitalističkim društvima sve mora biti stvar potrošnje, pa stoga i samo vreme, jer stavljeno u upotrebu vreme se ne sme ’uludo’ trošiti. Tek danas, globalizovano, informatičko društvo dostiže svoj vrhunac ubrzanja.
Savremeni snimci megalopolisa prikazuju život u gradovima kao jedan veliki mravinjak, trku sa životom. Ovo je vreme vladavine računara, Interneta, elektronske pošte i elektronske kupovine, digitalne slike, itd. Da li za savremeni život termin potrošnja vremena može biti prikladan, jer svi smo njegov deo, a pogotovo sa dodatnim ubrzanjem, koje ima i svoju cenu. Stalna trka za vremenom nas uređuje i određuje, jer vreme je dimenzija koja postoji nezavisno od ljudskog iskustva, koja pored prostora čini sastavni deo života, pa tako i svake ljudske tvorevine.
Današnje informaciono doba, određuje nam tempo života. Svi non-stop žurimo da stignemo zadati tok vremena. Međutim, sama brzina nam se nekako i podvlači pod kožu, postali smo robovi rokova, u telefone unosimo svoje programe kretanja, a onda žurimo…
Previše informacija može dovesti i do određene vrste izgubljenosti. Konstantna je potreba za nekom trkom, i sve biva iskidano, toliko smo uslovljeni vremenom da se savremenoj kulturi nameću neka nova pravila.
Savremena tehnologija i mediji diktiraju trendove, tako da gotovo u poslednjih 30 godina je proizvedeno više informacija nego u prethodnih 5000 godina.
Naravno da opet u različitim kulturama na drugačije načine se ljudi odnose prema vremenu. Međutim, usled procesa globalizacije sve vodi ipak ka jednom ubrzanju.
Takođe, globalizacija sama po sebi je jedan poseban oblik ubrzanja, jer upravo zbog nje prostor da gotovo nestaje. Jednim klikom na tastaturu platićemo račune, upisati školu, videti željena mesta ili kupiti određeni proizvod. Savremeni čovek kad korača, u svojim je mislima i ide pognute glave. Natovaren je mnoštvom stvari koje treba postići, a za to je danas potrebno dodatno ubrzanje. Sama brzina zahteva sve vise brzine, postajemo zavisni i preopterećeni diplomama, statusima, položajima i žurimo ka njima… Jer opet postoji vreme za rađanje, umiranje, vreme inkubacije, vreme ciklusa, prvih zubića… a ako ispadnemo iz tog toka gubimo svoje mesto. Postajemo multi-tasking persone, u igri su karijere, porodice, privatni života koji danas obuhvata mnoge segmente, druženje, sport, usavršavanje na različitim nivoima, kulturni život, hobi, odmor, adaptiranje savremenim lepotnim idealima, itd.
Mnogo je pitanja i odgovora, kako konstruisati sopstveno vreme i šta učiniti sa njim. Takođe, i mnoštvo prednosti savremenog dana. Živimo duže, doživljavamo više i imamo u proseku veće životne mogućnosti. Možemo stati barem na trenutak i razmisliti o svemu tome!
foto: koratmember at FreeDigitalPhotos.net
