Božić

Najpoštovaniji hrišćanski praznik

Hristovo rođenje je slavljeno prvi put 354. godine u Rimu, kada je Božić odvojen iz zajedničkog praznovanja Bogojavljenja. Davni običaj je bio da se ujutro, na Božić, sa izvora koji je posipan kukuruzom i kićen bosiljkom, zahvata voda kojom je mešana česnica, pogača ili beskvasni hleb. U česnicu se stavljao novčić ili predmeti koji obeležavaju razne delatnosti i poslove, pa se verovalo, da kome pripadne kakvi predmet, biće uspešan na tom polju.

Česnica se pravi i danas, ali se u nju uglavnom stavlja samo novčić. Veruje se da će onaj, koji ga pronađe u svom parčetu, biti veoma srećan i uspešan u tekućoj godini. Kako se na Badnji dan ništa ne iznosi iz kuće niti se šta poklanja, na Božić veliku ulogu ima prvi posetilac ili, kako ga u narodu zovu, položajnik. Po verovanju, on je božji izaslanik, i ugošćuje se sa velikom pažnjom. Domaćin smatra da od njega zavisi sreća i napredak u domaćinstvu. Bio je i običaj da se položajniku izmakne stolica, a on bi pao na pod i tada bi sreća ostala u kući. Najbitnije je bilo da se božjem izaslaniku daju vredni darovi, od novca preko hrane i pića. U Vojvodini su verovali da bi bilo dobro da položajnik povraća, kako bi godina bila rodna i u to ime su ga prekomerno gostili. Položajnik je čestitao Božić uz džaranje vatre badnjakom, jer se verovalo, da koliko iskrica iskoči, toliko će kuća imati sreće i uspeha. Ovaj običaj živi i danas u selima širom Srbije.

[mks_pullquote align=”left” size=”24″ bg_color=”#000000″ txt_color=”#ffffff”]Rođenje Hristovo je jedan od najradosnijih dana kod Srba. To je dan praštanja, ljubavi, prevazilaženja verskih, nacionalnih i svih drugih razlika.[/mks_pullquote]

Božić je vreme kada se završava šestonedeljni post i počinje takozvano mesojeđe. Prvo omršenje je na Božić, pa su ljudi veoma pazili čime će da se omrse. Da bi godina bila blagorodna, u pečenje su stavljali i zajedno sa njim pekli srce, bubrege, džigericu, slezinu, dunju i jabuku. Ponegde su praktikovali da prvi mrsni zalogaj bude vrabac ili zec, kako bi bili hitri. U nekim krajevima, za ovu namenu sušili su divljeg goluba, jarebicu ili kosa, kako bi cele godine pevali i bili veseli.

Običaj je da se na Božić ljudi pozdravljaju sa „Hristos se rodi”, na šta se odgovara „Vaistinu rodi”! Ovo je dan kada se se stara prijateljstva učvrste, a nova steknu.

Srećan Božić. Želimo vam da ga provedete sa najmilijima u zdravlju, ljubavi i sreći!