U Zvezdara teatru, ove srede, 16. novembra u 20h je premijera predstave Gozba, prema tekstu Filipa Vujoševića, a u režiji Veljka Mićunovića. U predstavi igraju Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Slaven Došlo, Isidora Simijonović, Olga Odanović, i Tamara Krcunović.
[su_quote cite=”Filip Vujošević, reč pisca”]Komad „O propasti srpske radničke porodice“ je napisan 2000. godine. U novoj produkciji u Zvezdara teatru, na predlog reditelja Veljka Mićunovića, izvodi se pod imenom „Gozba“ dok je podnaslov originalni naziv drame u kome je izmenjena jedna reč: „O propasti srpske savremene porodice“. Naizgled nebitna intervencija govori upravo o suštini promena kroz koje je naše društvo prošlo u prethodnih petnaestak godina. Nekada, priču o porodici koja jedva sastavlja kraj sa krajem i neumorno igra igre na sreću, nadajući se da će tako pronaći izlaz iz gotovo beizazlazne situacije, bilo je jedino logično staviti u milje propale radničke porodice. Drugačije ne bi bilo uverljivo. Jedino je za radničku klasu bilo rezervisano to postojanje na marginama društva praćeno verom u višu silu koja će doneti boljitak. Za građane je bilo nešto drugo, prefinjenije i sa više dostojanstva. Danas, čini se, ova priča funkcioniše ako je smeštena u bilo koju prosečnu srpsku porodicu, nezavisno da li se radi o „radničkoj“ ili „građanskoj“. Drugim rečima, radnici su postali građani, građani su ostali građani, tako da su sada svi zajedno građani. I svi su savremeni. I svima zajedno je preostalo jedino da veruju u višu silu. [/su_quote]
[su_quote cite=”Veljko Mićunović, reč reditelja”] Kakva je ta Gozba, savremena srpska? Je li to naša svakodnevica, izopačenih merila vrednosti u kojima je nenormalno postalo zabava, a normalno dosada? Gozba je tamo gde nažalost prave gozbe nema, a ni dosade. Gozba je opšte mesto, gde su otkaz, besparica, iščekivanje, praznoverje, nerazumevanje i nesreća komički apsurd u kome živimo. Toliko smo prinuđeni da se smejemo sebi da nas ta gorčina koja isplivava opija kao kakvo najplemenitije maštanje o boljem.[/su_quote]
