Joanove plesne instalacije-performanse čine čuvena platforma koja se okreće, stepenice, igračica koja hoda na ogromnoj lopti…
21. Beogradski festival igre počeće sutra, 7. marta u prostoru Bioskopa Balkan, kada će biti održano prvo od šest vođenja kroz plesnu instalaciju-performans “Neuhvatljiva tačka odlaganja – Laboratorija zapisa”, svetski poznatog koreografa iz Grenobla Joana Buržoa.
Sačinjena od nekoliko plesnih deonica – autor ih naziva pristupima – u jednistvenoj i raznovrsnoj scenografiji, koja prkosi gravitaciji, predstava će biti dostupna do 8. marta. Svaki od termina predviđen je za do 100 posetilaca, a četiri su već rasprodata.
Joan, koji je bio direktor Koreografskog centra u Grenoblu, sarađivao sa brendom Luj Viton i muzičarem Harijem Stajlsom, stigao je u Beograd zajedno sa svojom suprugom Mari, plesačicom. Ona sa kolegom Olivijeom Matjeom pleše unutar neobične scene u Bioskopu Balkan, pokušavajući da održi ravnotežu uprkos centrifugalnoj sili i drugim izazovima balansiranja. Bračni par Buržoa predstavio je svoj projekat novinarima u prostoru Nacionalne fondacije za igru, ističući zadovoljstvo čto učestvuju na festivalu, koji je prema njihovom mišljenju, najlepši u Evropi.
Joan Buržoa je poznat, između ostalog, i po svojoj instalaciji, koju je izlagao u Luvru, koja je podrazumevala ogromne stepenice koje se vrte a sa kojih igrači padaju. U Beogradu će biti prikazana, između ostalog, i spektakularna plesačka deonica inspirisana muzikom Daft Punk-a, a koja se odvija takođe na stepenicama, uz glas Pola Vilijamsa.
Tačka odlaganja od žongliranja do plesa
Inspiraciju za fiziku, tačnije prkošenje gravitaciji u plesu, koreograf je pronašao tokom svojih žonglerskih poduhvata, jednačeći takozvanu tačku odlaganja sa momentom kada hvatamo predmet u vazduhu dok još nije počeo da pada, kada je bez težine. Tako je odlučio da pokuša da samog sebe postavi u tu tačku kako bi živeo bez težine, i sam na neki način postao poput predmet. U početku je za to koristio trampolinu.
“U ovoj predstavi koju ćete videti, nagalšavamo silu gravitacije uz pomoć trampoline i stepeništa, uz izvođenje jednog fenomenalnog plesača koji se zove Olivije Matje. Svaki predmet utiče na pojačavanje fizičke sile.
Za mene je veoma bitno da predstavim ono što je jezgro mojih umetničkih istraživanja, a to su pokušaji hvatanja tačke odlaganja, koji se nalaze u centru našeg umetničkog postupka.
Dakle, sve plesne deonice, svi pristupi, koje imamo u okviru instalacije, predstavljau pokušaj da uhvatimo tu tačku odlaganja, koja se nalazi na mestu gde su snage u ravnoteži. Kada govorimo izloženim platforamam koje su deo instalacije ta ravnoteža je veoma krhka i sa svakim njenim pomeranjem to utuče na celinu.”
Kako se oseća plesač prkoseći gravitaciji, opisala je Mari Buržoa:
“Joan je govorio o žongliranju, a to je nešto što je zaista inspirativno, naročito kada ste na sceni, da možete da iskoristite taj momenat. Sa tim možete da radite dugo i zauvek, to je neka vrsta beskrajnog puta ka toj tački odlaganja. Narednih dana na predstavama ćete me videti u duetu na visećoj i rotirajućoj platformi, a imaću i jedan kratki solo na stolici koja se rotira.”
Predstavu umetnika, koga kritika često naziva čarobnjakom kaleidoskopskog talenta, nije bilo lako uneti u prostor, zbog veličine scenografije, ali je na kraju kao savršeno mesto izabran Bisokop Balkan, za koji je Joan i prilagodio instalacije, kako je to objasnila direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung.
