Firentinska predstava „Lutak“ („Pupo“), kompanije “Komoco”, na čijem čelu je koreograf Sofia Nappi, izvedena je sinoć na sceni Zvezdara teatra, uz gromki aplauz i ovacije publike. Povod za nastanak ovog komada bio je jubilej, 140 godina od kada je italijanski književnik Carlo Collodi napisao čuvenu bajku o majstoru Đepetu i njegovom drvenom sinu.
Muzikom – od etno, preko modernih zvuka, pa do klasičnih klavirskih kompozicija, i modernom igrom, s elementima najrazličitijih stilova, prikazana je svima dobro poznata priča o lutku Pinokiju, na svež i atraktivan način.
U komad „Pupo“, koreograf Sofia Nappi, inspirisana Collodi-jevom pričom o drvenom dečaku iz 1883 godine, razradila je dalje svoj komad tako da on predstavlja i plesno tumačenje samog detinjstva i odrastanja. Sa igračima svoje trupe „Komoco“ iz Firence, koju je osnovala zajedno sa sestrom i violinistkinjom Alice Nappi, Sofia je izvela koreografiju u kojoj je zastupljena sloboda izraelskog plesa, ali i kratki i brzi pokreti svojstveni breakdance-u, kao i oni koji asociraju na pokrete lutke marionete. Tokom 55 minuta trajanja predstave, na sceni su izvođene kako solo tačke tako i pas de deux koji su se ujedinjavali u zajedničkim, pulsirajućim koreografijama, u izvođenju do desetak izvođača. Njihova atraktivnost takođe ima i potencijalnog komercijalnog kvaliteta, te se kao takvi lako mogu zamisliti u muzičkim video spotovima.
Muzika je podrazumevala žanrovski najrazličitije numere – od tanga „La Rose E La Pietra“ i muzike istoka „Indignados“ (Kefaya), preko pesme „I want you“ reditelja David-a Lyncha pa sve do finalne Chopin-ove kompozicije“ Nocturne No. 20 in C-Sharp Minor“.
Ulogu saigrača na sceni imalo je prelepo režirano svetlo, koje je u kombinaciji s pirotehnikom, dimom davalo utisak snoviđenja, razigranosti i grimizni ton. Takođe, rasveta je doprinela slojevitosti i dubini scenskog prostora, a na samom kraju, kreirala je i svojevrsan teatar senki.
Obučeni poput kicoša, u kostimima neutralnih boja i širokog kroja, plesači su i na taj način dodatno postigli efekat fluidnosti igre, koji je potom još više naglašen kontrastnim, isprekidanim lutkarskim pokretima. Poseban momenat u predstavi su i bele commedia dell arte maske.
Italijanska koreografkinja i igračica Sofia Nappi je diplomirala pri njujorškom Teatru Elvina Ejlija, a svoja znanja produbljivala na međunarodnoj sceni. Kontakt sa Kompanijom Hofeša Šehtera i izučavanje Naharinovog Gaga pokreta, odigralo je važnu ulogu u njenom umetničkom razvijanju. Osim njene “Komoco” kompanije, u program 21. Beogradskog festivala igre uvrštene su još tri italijanske trupe.
Festival traje do 10. aprila, na više različitih lokacija.
