Urška Jurmanradi kao urednica, kustoskinja, i spisateljica u oblasti savremene umetnosti. Počev od 2012, radi kao programska menadžerka u Udruženju za kulturu i teoriju „Igor Zabel“. Pisala je scenario za film “Kustoska soba – Igor Zabel: Kako umetnost učiniti vidljivom“ o čuvenom slovenačkom istoričaru umetnosti i kustosu Igoru Zabelu, koji će biti prikazan u okviru kustoskog kursa “Šta kustosiranje može/treba da bude” u subotu, 19. oktobra od 18 sati u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Tim povodom, razgovaramo sa njom o aktuelnim programima na kojima Udruženje radi, o liku i delu Igora Zabele, kao i o stanju pojedinih umetničkih praksi u Sloveniji danas.
[question] Radite kao programski menadžer Udruženja za kulturu i teoriju “Igor Zabel”. Koji su glavni ciljevi Udruženja i na kojim projektima trenutno radite?[/question]
[answer]Urška: Udruženje za kulturu i teoriju “Igora Zabela” radi sa nasleđem uticajnog slovenačkog istoričara umetnosti i kustosa Igora Zabela (1958–2005), isto tako podržava istraživanja u oblasti vizuelne umetnosti u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi i šire. Naš program obuhvata istoriju umetnosti, teoriju umetnosti i arhitekture, umetničko pisanje i kustošku praksu. Upravo smo završili trogodišnji program “Snaga u arhitekturi” koji ispituje arhitekturu u pogledu njenog heterogenog odnosa prema moći. Zajedno sa Odeljenjem za istoriju umetnosti Univerziteta u Ljubljani i drugim partnerima trenutno radimo na simpozijumu za ispitivanje istorijskih i sadašnjih praksi i politika umetničkih izložbi u Sloveniji. Jedan od naših najpoznatijih projekata je nagrada “Igora Zabela za kulturu i teoriju” koji se organizuje bijenalno od 2008. godine u saradnji sa fondacijom ERSTE iz Beča, a koja se dodeljuje za izuzetna kulturna dostignuća istoričara umetnosti, kustosa, kritičara umetnosti i teoretičara čiji rad podržava ili istražuje vizuelnu umetnost i kulturu u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. Važan deo našeg programa je i izdavaštvo u okviru kojeg od 2015. godine zajedno sa izdavačkom kućom “Arhivske knjige” iz Berlina objavljujemo IZA izdanja. Trenutno radimo na knjizi o memorijalnoj produkciji u Socijalističkoj Jugoslaviji koju su priredile hrvatska istoričarka umetnosti Sanja Horvatinčić i slovenačka istoričarka umetnosti Beti Žerovc, kao i na engleskom prevodu poslednje knjige pokojnog poljskog istoričara umetnosti Pjotra Pjotrovskog “Globalizacija umetnosti Istočno-Centralne Evrope”.[/answer]
[question] Takođe ste i scenaristkinja dokumentarnog filma “Kustoska soba” posvećenog Igoru Zabelu. Kakvo je bilo vaše iskustvo tokom rada na scenariju o tako uticajnom umetniku kakav je Igor Zabel?[/question]
[answer]Urška: Rad na ovom dokumentarnom filmu bio je moje prvo praktično iskustvo sa filmskom produkcijom. Sarađivala sam sa filmskim rediteljem Damjanom Kozolom, koji me je sa velikim strpljenjem vodio tokom celog procesa, ali i verovao u moje znanje o radu Igora Zabele. Zajedno smo definisali glavna „poglavlja“ njegovog rada koje smo želeli da uključimo, kao i sagovornike sa kojima smo razgovarali. Takođe smo pronašli međusobno razumevanje da film mora da uhvati određenu osećajnost koja je bila karakteristična za Igorovu ličnost i njegov način rada. Oboje smo osetili veliku odgovornost i bili svesni da ovaj film nije samo istorijski portret Igora Zabele u svom plodonosnom i raznovrsnom angažmanu – kao istoričara umetnosti, kustosa, pisca, književnog i umetničkog kritičara, kolumniste i esejiste, prevodioca i mentora za nove generacije kustosa i kritičara savremene umetnosti. Čak nismo mogli da snimimo film u kojem bismo sve to obuhvatili, ali smo oboje bili svesni i toga da je ovaj film istorijski portret vremena i prostora u kojem je delovao, i kao takav takođe deo umetnosti pisanja istorije, što je uvek određeno tumačenje i konfliktno polje.[/answer]
[question]Podnaslov filma je “Kako učiniti umetnost vidljivom”. Koji je vaš odgovor na to pitanje?[/question]
[answer] Urška: Ovo pitanje potiče iz jednog od Zabelovih eseja „Činjenje umetnosti vidljivom“ u kojem se osvrće na kustoški rad. On je bio veoma kritičan prema kustoškom pristupu koji želi da zaseni i zameni umetničku produkciju. Prema njegovom mišljenju, zadatak kustosa nije produkcija umetničkih radova, već produkcija uslova njihovog izlaganja i vidljivosti (u najširem smislu). Kao što film pokazuje, on je bio vrsta kustosa koji je svoj rad temeljio na dijaloškom odnosu prema umetnicima, kao i na dubokom interesovanju i velikoj radoznalosti za umetnički rad.[/answer]
[question]Kakvo je vaše mišljenje o kursu “Šta kustosiranje može/treba da bude” i postoji li takva praksa u Sloveniji?[/question]
[answer]Urška:U Sloveniji postoji neformalni obrazovni program Svet umetnosti – Škola za kustoske prakse i kritičko pisanje, u organizaciji (nekadašnjeg Sorosovog) Centra za savremenu umetnost, Ljubljana. Ovaj program je započet 1996. godine i vremenom je prerastao u dvogodišnji program koji nudi teorijsku i praktičnu edukaciju o izlaganju i umetničkom pisanju, i kao takav popunio je određenu rupu jer u Sloveniji ne postoji sličan formalni obrazovni program. Dvogodišnji program daje vremena da se duboko ode u teoriju, kao i da se ima vremena za pripremu završnog izložbenog projekta i sticanje potrebnog alata i veštine za to. Međutim, istovremeno nestabilni finansijski uslovi ovog programa smeštaju ga više u okvir lokalne umetničke produkcije. Učesnici uglavnom dolaze iz Slovenije, a ponekad i iz obližnje Hrvatske. Ono što smatram dobrim pristupom kursa “Šta kustosiranje može/treba da radi” je to što se radi o programu međunarodne orjentacije, kako učesnika, tako i predavača, što ih istovremeno povezuje sa umetničkom i teorijskom produkcijom na lokalnom i regionalnom nivou.[/answer]
