29. aprila, u 18.30 časova, Dom omladine Beograd, Sala Amerikana
Premijera filma “Veštičji kotao” umetnika i reditelja Branislava Jankića deo je pratećeg programa projekta Sukobi (Conflicts). U pitanju je dugometražni igrani film zasnovan na performansu koji istražuje ponavljajući obrazac nasilja na Balkanu – njegove istorijske sukobe, kao i savremene tenzije i kontradikcije koje ostaju do danas.
Projekat Sukobi (Conflicts) su kolaž kulturnih dešavanja koje su deo programa British Councila pod nazivom TU SMO: Pokretne slike umetnika / Ekologije budućnosti.
Projekat obuhvata izložbu iz dva dela – jednu u prostoru Eugster || Belgrade i drugu u prostoru kluba Dragstor, zatim seriju onlajn dešavanja uključujući razgovore s umetnicima i muzički program u saradnji s radio Aparatom i Svetlanom Đolović, kao i nezavisni podkast pod nazivom Projekti i predskazanja (već dostupan online na Spotifaju, Jutjubu i Saundklaudu putem projectsprophecies.com).
Izložba prikazuje video radove i filmove umetnika iz kolekcije British Councila i LUXa iz Londona, umetnika Lui Henderson, Uriel Orlov, Šarlot Prodžer, Ben Rivers, Elizabet Prajs i Bedvira Vilijamsa, kao i skultpure i audio/video instalacije umetnika Saše Tkačenka, Šejle Kamerić i Emira Šehanovića.
Izložba je otvorena 3. aprila 2021. godine i traje do 24. aprila u Dragstoru a do 1. maja u galeriji Eugster || Belgrade.
U filmu publika uživo, koju čine različite etničke i verske grupe sa Balkana, sedi u krugu oko kaveza za borbe protiv VMA, u kojem jedan narator izgovara šest priča o šest značajnih istorijskih događaja koji utiču na Balkan.
Nakon svake priče, dolazi do prave borbe mešovitih borilačkih veština između balkanskih boraca iz različitih etničkih i verskih grupa – snimljenih i uokvirenih kako bi se otkrilo ne samo nasilje koje su ljudi sposobni, već i manifestovanje poezije pokreta, uzajamnog poštovanja i vrlo opipljivog bliskost dva ljudska tela koja se bore.
Dok svaka etnička grupa u publici navija za svoje, recitacije i muzika postepeno rađaju krhki i trenutni osećaj zajedništva, proživljavanje zajedničkih trauma i naporan rad na zajedništvu.
Narator filma je glumac Petar Božović.
U pitanju je film nezavisne produkcije.
Producenti su: Monika Jagaciak Jankic, Goran Macura i Jordanco Petkovski.Film je snimljen 30. novembra 2017. godine u Beogradu.
Zbog situacije sa Covid- 19 epidemijom film nije imao prilku do sada da bude prikazan nigde osim na Sharjah film platformi u Novembru prošle godine(gde je dobio i nagradu) tako da je u četvrtak u Domu omladine Beograda zapravo bioskopska premijera.
“Sve što se napravi ili oseti prolazi prvo kroz jedno telo, a zatim kroz drugo telo. Kroz telo prolazi ne jednom, većiznova i iznova, prvo kroz tvorca, koji prima svet i daje ga ponovo kao umetnost, a zatim kroz tela gledalaca, onih koji pronađu ono što je dato, onih koji su promenjeni time. Svojim životima ovi gledaoci prenose umetnost zauvek, onako kako se ona menja i menja, u svom procesu neprestanog postajanja. Konačno, ona postaje nešto što muškarci i žene jednostavno znaju, osećaju kao da su oduvek znali (tada je tvorac zaboravljen). Sve u životu ima svoju cenu. Naše akcije su spomenici, spomenici za ljude i svetove koje smo izgubili, za ono za šta se borimo da se setimo, što očajnički želimo da nikada ne zaboravimo. Baveći se umetnošću, upisujem u svet ono što je već upisano u moje telo. Činim to sa strpljenjem, pažnjom, ljubavlju, strogošću. Taj proces koji je delovao na mene, koji me je oblikovao, isti je postupak kojim oblikujem umetnost koja prolazi kroz moje ruke. Uvek to radim, svestan vrste pakla kojim ljudi čine svet i uvek kao da nudim taj najposebniji dar najbolje umetnosti: da se odjednom setim i da se setim da zaboravim. Ovo je ceremonija moje umetnosti: svi ljudski pokreti tela kao da se odjednom vide izbliza i iz daleka.“ Branislav Jankić 20. april, 2021.
O ovom performans umetniku poreklom iz Vukovara, koji je karijeru izgradio u Nju Jorku a sa sada nastavlja u Berlinu možete više informacija pronaći na sajtu: http://branislavjankic.com/
