REMEK-DELA SVETSKE KLASIKE
Državni kamerni muzički teatar – „Opera Sankt Peterburga” jedno je od najpoznatijih i najboljih muzičkih pozorišta u Rusiji i van nje. Njegov osnivač i stalni umetnički rukovodilac, narodni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, poznat je po svojim stvaralačkim eksperimentima i neočekivanim rediteljskim rešenjima.
Trupa teatra „Opere Sankt Peterburga” je vrlo mlada. Čine je diplomci sanktpeterburškog konzervatorijuma koji nosi ime N. A. Rimskog-Korsakova, ali i mladi talenti koje Jurij Aleksandrov ume da pronađe širom Rusije. Sada već tradicionalno „Opera Sankt Peterburga“ krajem sezone gostuje u našem gradu, čak i u vreme loše epidemiološke situacije nisu odustajali od svoje posete Beogradu, visoko ceneći mišljenje naše publike.
Ovog puta nam izvode operu R. Štrausa Elektra 26. juna u 20 časova u Narodnom pozorištu u Beogradu, dok u Madlenianumu prikazuju retko izvođenu operu A. Dargomižskog Esmeralda 28. juna u 19 časova.
Solisti će, u pratnji simfonijskog orkestra “Opere Sankt Peterburga”, beogradskoj publici predstaviti i koncertni program Remek-dela svetske klasike u Madlenianumu 27. juna u 19 časova. Na programu su arije i dueti iz najpoznatijih opera ruskih i inostranih kompozitora: P. Čajkovskog, Ž. Bizea, V. A. Mocarta, R. Ščedrina, L. Deliba, A. Alabjeva, Đ. Verdija i drugih.
Najboljim majstorima Državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt Peterburga” – solistima izrazite individualnosti, sa istančanim osećajem za stil i scenski šarm, svojstvena je zadivljujuća organika izvođenja i prefinjeno psihološko poimanje dela. Unutrašnji, duhovno bogat, filozofski i poetski svet dopušta smelu interpretaciju klasičnih i savremenih muzičkih tekstova.
Pozorište Aleksandrova nazivaju rediteljskim. Aleksandrov o tome kaže: „Moje pozorište je glumačko”. Raspolažući malobrojnim glumačkim podacima, reditelj radi sa solistima temperamentno i strasno, pomažući im da otkriju svoje glumačke mogućnosti. Stalni saradnici Jurija Aleksandrova učestvuju i u ovim programima, za dirigentskim pultom Maksim Valjkov, scenografiju i kostim je radio Vjačeslav Okunjev, majstor svetla je Azat Julbarisov, a video kreacija je Georgija Saveljeva, koreografiju za Esmeraldu je radio Vasil Panajotov.
„Već niz godina dolazimo na gostovanja u Srbiju kod svojih prijatelja, kolega i publike. Srpski gledaoci nas uvek dočekuju srdačno, sa velikim zadovoljstvom i interesovanjem. Prošle godine, kada je u čitavom svetu bila krajnje neizvesna situacija, gostovali smo u Srbiji u okviru obeležavanja 75-godišnjice pobede nad fašizmom. Uz poštovanje svih predviđenih epidemioloških mera, u salu je došla publika koja je bila oduševljena našim umetnicima i predstavama i zajedno sa nama iskazala zahvalnost i uvažavanje svim ljudima zahvaljujući kojima je pobeđena pošast fašizma” navodi direktor teatra Evgenij Maligin.
Opera Elektra je bila početak saradnje Riharda Štrausa sa dramaturgom Hugom fon Hofmanstalom – obojicu ih je privukao siže Sofoklove tragedije. U osnovi poznatog mita je priča o Elektrinoj osveti očevim ubicama – majci Klitemnestri i njenom ljubavniku Egistu. Međutim, kod Sofokla dominira uzvišeni patos, svojstven antičkoj tragediji, dok je Štrausa i Hofmanstala, predstavnike početka dvadesetog veka, zainteresovalo nešto drugo – prikaz tamnih strana ljudske psihe. Umesto uobičajene predstave savršene i uzvišene Helade – prikazana je veoma uznemirujuća priča o bolu i mržnji. Stara Grčka je u ovoj operi neočekivano predstavljena kao strasna, impulsivna i demonska. Kompozitor je svu pažnju usmerio na veoma zahtevne solo partije, do krajnjih granica razotkrivajući konflikt glavnih junaka. Zahvaljujući Štrausovom smelom i novatorskom muzičkom jeziku, opera Elektra je postala privlačna i živa muzička drama, tipičan primer ekspresionizma.
„Može se reći da je devetnaesti vek u književnosti počeo Gogoljevim Šinjelom, a od Riharda Štrausa počinje dvadeseti vek u muzici, iz muzike ovoga kompozitora izrasla je simfonijska i filmska muzika. Njegova ekspresija i emocionalnost vode u ekstazu i ostavljaju veoma jak utisak. Ovo je veliko delo. Kada razmišljam o novoj postavci,uvek biram ono što mi se učini aktuelnim… Siguran sam da je došlo vreme upravo za ovakvu muziku. Tema ubistva roditelja rukom sopstvene dece, tema koja razdire dušu – zar toga nema oko nas? Svako od nas će se odmah setiti nekoliko zvučnih naslova u novinama. Naša predstava je dramatična – to nam diktira sam život.
U priči se pojavljuju dve sestre. Jedna je Elektra koja živi samo radi osvete, a druga je devojka Hrizotemida koja je puna svetlih želja za ljubavlju. One su dve sasvim različite osobe. Međutim, Elektrina priča je toliko strašna da se mora odraziti na sve ostale učesnike. Krv i vlast opijaju i teško je odvojiti se od njih, samo mahnuti rukom i otići. Ko god se nađe u takvoj mračnoj atmosferi više ne može da sačuva sebe. Ovom postavkom želim da pokažem da nasilje rađa nasilje, krv rađa novu krv i u tom smislu je donekle drugačija od ostalih postavki…”, – objašnjava reditelj predstave Jurij Aleksandrov.
Budući autor znamenite Rusalke Aleksandar Dargomižski na početku svoje umetničke karijere sanjao je o velikoj romantičnoj operi. Posebno su ga privlačili siže i dela Viktora Igoa. Kolosalni uspeh Zvonara Bogorodičine crkve u Parizu podstakao je mnogobrojne inscenacije, slike i ilustracije. Likovi iz romana prešli su na opersku i baletsku scenu, drugačije osmišljeni i predstavljeni. Međutim, nisu sve režije i postavke bile podjednako uspešne. Dargomižski je u Esmeraldi pokazao da je darovit dramaturg. Snažno muzičko-scensko delo obiluje upečatljivim prikazima likova i dramatičnim scenskim izvođenjem. Talentovani mladi kompozitor stvorio je izuzetno delo u kome je do naših dana sačuvana slikovita atmosfera radnje i kolorit života srednjovekovnog Pariza.
„U našoj predstavi u potpunosti čuvamo istorizam dela Dargomižskog. Postavku nismo lišili snažne i surove poezije srednjovekovnog sveta, ali su problemi glavnih junaka dobro poznati i razumljivi i ljudima dvadeset prvog veka, budući da su večiti. To su svetla ljubav koja je sjedinila dvoje ljudi iz različitih društvenih slojeva (mladog oficira Feba i mladu Ciganku Esmeraldu) i pogubna strast koja iznutra žeže i uništava, strast koja Frola pretvara u demona… Tokom vekova se mnogo toga promenilo, ali i sada se, kao i tada, neobična osećanja i strasti pojavljuju u nemilosrdnom društvu koje osuđuje svaku iskrenost, što uvek dovodi do tragedije. Finale predstave, po mom mišljenju, upravo je onakvo kakvim ga čini sam život. Nestaje prekrasna katedrala, a zajedno sa njom gori sve ostalo: divni ljudi, njihove nade, ljubavi, strasti i patnje“, kaže Jurij Aleksandrov.
Muzički kritičar Aleksandar Matusevič o predstavi je rekao: „Slikoviti i raskošni kostimi sa tamnim gotskim dekoracijama u pozadini deluju efektno i u potpunosti se uklapaju sa izražajnom muzičkom lepotom partiture. Aleksandrov je majstorskom rukom stvorio fantastičnu istorijsku predstavu, jasno dajući na znanje da privlačno i interesantno može biti i tradicionalno čitanje, ukoliko je predstavljeno talentovano i živo, a veza sa savremenošću se sama po sebi podrazumeva – grandiozni požar u katedrali u finalu, u kome ginu i zločinci i pravednici, deluje kao repriza televizijskih vesti iz aprila o najvećoj kulturnoj katastrofi našeg vremena.“
Povodom ove dve predstave Jurij Aleksandrov, umetnički direktor Opere i reditelj predstava kaže:„Esmeralda i Elektra su naše dve najnovije premijere koje su nam veoma značajne i drage. Čini mi se da će Esmeralda biti bliža srpskoj publici jer je tako i u Rusiji. Delo velikog ruskog kompozitora A. Dargomižskog je bilo neopravdano zaboravljeno. Mi smo ga obnovili i prikazali publici sa velikim uspehom. Elektra se često igra u Evropi, ali u Rusiji ne. To je naša najnovija predstava, premijera je bila ove godine. Nadam se da će srpska publika, sa kojom smo u veoma prijateljskim odnosima, biti zadovoljna našim dolaskom jer će „Opera Sankt Peterburga” izvesti svoje najnovije predstave koje još nije videla cela Rusija.“
