Roman Ivane Ivanović „Pre nego što je došao Laki“ upravo je objavljen u izdanju MediaSfere u ediciji Prva knjiga. Roman se nalazi u prodaji u svim boljim knjižarama u zemlji, kao i preko sajta MediaSfera (www.mediasfera.rs).
Odrastanje na Dorćolu kome se po povratku iz Kanade vraća, Anu, junakinju knjige „Pre nego što je došao Laki“, formiralo je kao poklonicu i čuvarku dobrog i lepog. Takva osoba može da bude i često bude žrtva onih koji nezasluženo steknu njeno poverenje, ali i melem za ranjene. Za čoveka koji ju je podsetio da se njena duša iskazuje kroz pisanu reč, Ana je bila melem. Ne lek, kao što se nadala da će biti, jer ona nije posedovala čudesni mač za borbu s demonima – a da jeste, bez sumnje bi ga upotrebila – već melem, da ublaži rane na duši čoveka u koga se uselio demon.
Koliko god želeo da bude na strani glavne junakinje, možda i protiv nje, čitalac to ne može. Može jedino da se poistoveti sa njenom bezizlaznom usamljenošću jer – hteli to da priznamo ili ne – usamljenost je neizbežan urbani mučitelj. Ili, sa njenom slepom nadom u srečan kraj, jer – ko ne želi srećan kraj? Ali, Ana nije simpatična. Nije ni antipatična. Ona je, jednostavno, Beograđanka koja je žrtva novije istorije kada je, devedesetih godina dvadesetog veka, tadašnjim mladima, vaspitavanim da budu građani sveta, nošeni idealima i verom u lepotu i pravdu, oduzeto pravo da budu sve što su do tada bili, da vole sve šo su do tada voleli, da veruju u sve u šta su do tada verovali… Generacija Beograđana kojoj Ana pripada ostala je da postoji u svetu koji nije bio njihov i da traži svoje mesto, da luta za njim po svetu, ne nalazeći ga. Jer, mesto za kome tragaju je Beograd u kome su odrasli, a njega nema više, kaže Milica Cincar-Popović, urednica knjige „Pre nego što je došao Laki“.
Govoreći o svom prvom romanu Ivana Ivanović kaže:
– Moja knjiga se bavi rak-ranom našeg društva (kad to kažem mislim na društvo u celini), u kojem zavisnost od bilo čega kao i opaka bolest rak, često pravi recidiv koji je ili jako teško ili nemoguće otkloniti. Postoje razne vrste zavisnosti. Ja sam ispričala priču o onoj od psihoaktivnih supstanci. Ali, za razliku od psihologa ili sociologa koji to posmatraju sa društveno-porodično-fiziološkog stanovišta, ja sam se priklonila struji duhovnih otaca koji na taj problem gledaju kao na bolest duše. A šta je lek za dušu? Ljubav. Da li je svemoguća, ili je isceljujuća i da li nudi spas, potražite u mojoj knjizi.
Ivana Ivanovć rođena u Beograd studirala je je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je kao novinar u „Politici“ i „Politici Ekspres“. Živi i radi u Torontu, Kanada.
