Dodatna izvođenja predstave Kao da kraj nije ni sasvim blizu su zakazana za 27, 28. i 30. januar, dok će informacije o izvođenjima u februaru na vreme biti dostupne na sajtu Btefa i našim nalozima na društvenim mrežama.
Kao da kraj nije sasvim blizu je potpuno netipično pozorišno iskustvo za pet gledalaca u publici, bazirano na elementima vizuelnih umetnosti i VR tehnologije, bez prisustva živih izvođača na sceni.
Po rečima autora, radi se o predstavi inspirisanoj suptilnim prebacivanjem sveta, odnosa i ljudskih interakcija u digitalnu realnost, pokušajem promišljanja nekih novih oblika suživota i zajedništva čoveka i mašine u najintenzivnijim vremenima koje smo iskusili do sad. Publika od petoro ljudi će moći da iskusi virtuelno putovanje kroz moguće nove svetove oko i unutar nas samih. Kroz interaktivnu igru trenutnog zajedništva koje se uspostavlja u mikrostrukturi pozorišnog čina, publici se daje prilika da istovremeno bude izvodjač, posmatrač i učesnik birajući ugao posmatranja.
Pozorišna kritika je već uspela da prepozna značaj ove produkcije. Tako Ana Tasić (Politika) kaže: ”Scenski tekst Kao da kraj nije ni sasvim blizu Maje Pelević čini sedam poetskih fragmenata koji predstavljaju misli i osećanja o kraju sveta, virtuelnoj stvarnosti, simbiozi čoveka i mašine. Oni su jedan od delova bogatog multimedijalnog mozaika, audio-vizuelne instalacije, odnosno performansa reditelja Nikole Zavišića, istraživačkog dela inpirisanog ograničenjima sveta u kome danas globalno živimo…”.
Premijera je održana u okviru sezone 20/21. Bitef teatra pod sloganom Na ivici. Sezona se, naslanjajući se na estetske i tematske fokuse Bitef festivala, bavi pojmovima transhumanizma i posthumanizma. Na formalnom planu, sezona eksperimentuše sa dehumanizacijom izvođača na sceni, bilo kroz koreografske i druge forme, bilo kroz upotrebu robota, kiborga i avatara na sceni ili odsustvo živih izvođača.
U Bitef teatru su 15, 16. i 17. januara održana premijerna izvođenja najnovije produkcije pozorišta pod nazivom Kao da kraj nije ni sasvim blizu po tekstu Maje Pelević i u režji Nikole Zavišića. Video i VR segment ovog neobičnog pozorišnog iskustva je realizovao Filip Mikić, dok je kompozitorka Anja Đorđević.
Autor fotografija je Nenad Šugić.
