Na leđima mahnitog bika

Konferencija, održana u Skupštini grada, namenjena predstojećem 50. Bitef festivalu, pored pratećeg programa, bila je fokusirana i na veoma značajne prateće programe.

Sama tematsko-problemska linija Glavnog programa jubilarnog 50. Bitefa, a što sugeriše i njegov podnaslov „Na leđima mahnitog bika“, svodi se upravo na pitanja kao što su katastrofa izbeglica, zatvaranje granica, podizanje zidova… Taj se korpus dodatno proširuje srodnom temom „neokolonijalnog odnosa“ zapadne prema drugim kulturama – istakao je Ivan Medenica.

Napomenuto je da u godini velikog jubileja, Bitef se vratio svom izvornom međunarodnom karakteru, prevazilazeći evropski i regionalni okvir koji је dominiraо poslednjih godina, otuda predstave libanskih, kineskih, afričkih, singapurskih i indonežanskih umetnika. A u prilog tome govori i činjenica da će prestižna Talija, nagrada Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara (IATC), čiji se 28. kongres dešava u okviru ovogodišnjeg Bitefa, biti svečano dodeljena Femiju Osofisanu iz Nigerije, jednom od vodećih afričkih dramskih pisaca, reditelja i teoretičara – rekao je gospodin Medenica.

Pored kulturne raznovrsnosti, kao i društvene i političke osvešćenosti koje odredjuju Bitef još jedna od njegovih tradicija jeste i traganje za „novim pozorišnim tendencijama“. Ispitivanje „novih pozorišnih tendencija“ na jubilarnom 50. Bitefu uglavnom će se svoditi na dalje osvešćivanje činjenice da je u savremenoj umetnosti sve prisutnija hibridizacija formi, žanrova i stilova, pa danas ne govorimo toliko o pozorištu,  koliko o izvođačkim umetnostima. Biće projekata iz oblasti dramskog teatra, savremenog plesa, dokumentarnog teatra, performansa-predavanja, video-instalacija, muzičkog pozorišta…

Predstave ne govore samo o temama na direktan način već i istražuju, problematizuju i osvetljavaju njihove uzroke.

Raznovrsnosti formi 50. Bitefa doprinose i konceptualni projekti iz oblasti savremenog plesa, kombinovani s drugim izvođačkim oblicima kao što su koncerti, performans-predavanja i/ili video radovi (SoftMachine i Ambasador: nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem), dramske predstave (Urnebesna tuga, Nad grobom glupe Europe, Rodoljupci), dokumentarno pozorište i/ili performans-predavanje (Saosećanje. Povest o mašinkama i Jašući oblak). Takođe, u bogatom pretećem programu Bitefa posebnu celinu činiće regionalni festival novog cirkusa, Cirkosfera.

S obzirom da će 50 festival odlikovati hibridizacija izvođačkih formi, kao i njihova teoretizacija u pratećim festivalskim sadržajima, posebno se izdvaja konferencija koja će biti održana u okviru kongresa Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, a na temu koja direktno reflektuje i problematizuje odrednicu „nove pozorišne tendencije“: Novo i globalno pozorište: između komodifikacije i umetničke nužnosti. Konferenciji će predsedavati Savas Patsalidis (Grčka), glavni i odgovorni urednik časopisa Critical Stages. Uvodničari će biti ugledni teatrolozi Erika Fišer Lihte (Nemačka) i Žorž Bani (Francuska), a na konferenciji će učestvovati dvadesetak pozorišnih kritičara i teatrologa iz Francuske, SAD, Grčke, Rumunije, Brazila, Turske, Srbije, Nigerije, Indije, Gruzije, Letonije, Engleske, Iraka i Kanade – istakao je Ivan Medenica.

Matijas Miler, direktor Gete instituta, istakao je značaj ovog festivala koji živi već 50. godina, kao i njegov partnerski odnos sa Gete institutom. Takođe da je sam festival uvek donosio političku i društvenu inovaciju. Ove godine gostovaće dve nemačke predstave iz Berlina koje su problematične za samu nemačku scenu i da je potrebna izvesna hrabrost izvesti ih na binu. One će upravo pokazati čime se bavi nemačko društvo u teatru, a to su pre svega migracije i postkolonijalizam u afričkim zemljama, što predstavljaju opasne teme – istakao je gospodin Miler.

U okviru 28. kongresa Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara održaće se i manji show case beogradskih pozorišta, na kome će biti prikazane predstave našeg najvišeg umetničkog dometa. Značaj show case je u tome što se otvara mogućnost da oko sto kritičara iz celog sveta, vidi naše predstave i o njemu piše u svojim medijima, i samim tim dobiju medjunarodnu vidljivost.

Žan Batist Kizen, direktor Francuskog Instituta, je istakao da saradnja Bitefa i Francuskog kulturnog instituta predstavlja jednu lepu priču. „50. godina postojanja Bitefa bila je prava prilika da se uspešna saradnja sprovede i ova godišnjica je njena rekapitulacija.“ Istakao je dva posebna elementa koja se projavljuju kroz saradnju i druženju, ove dve instiucije. Jedan čini Bitef lepom labaratorijom za predstavljanje novih dramskih formi, i to je dobar način da se predstavi srpska i balkanska scena. Na taj način Bitef biva divno sredstvo da se Beograd nadje u samom srcu kreativnih formi i bude vidjen u Evropi. Dok drugi element predstavlja činjenicu da možemo da radimo sa raznim umetnicima iz jugoistocne Evrope, i sa njima da razvijamo saradnju. U prilog tome govori i predstava „Svita broj 2“.

Ovaj jubilarni festival posvetiće pažnju i značaj njegovoj istoriji. To će se realizovati pre svega, u pratećim programima kao što su konferencije, tribine, izložbe. Funkciju „omaža“ ima i predstava Kantor Downtown, Teatra Polski iz Bidgošča (Poljska), koja je vrlo promišljena i sofisticirana kombinacija „rekonstrukcije“ čuvene predstave istorijske avangarde Mrtvi razred Tadeuša Kantora, a koja je bila prikazana na 10. Bitefu, i „video-instalacije“ sastavljene od nekoliko nedavno rađenih intervjua s poznatim i nepoznatim akterima njujorške pozorišne avangarde iz druge polovine 20. veka. Takodje desice se i nekoliko izložbi na temu Bitefa, ostvarenih u saradnji s RTS-om, Ateljeom 212 i galerijom New Moment.

Takođe u okviru pratećeg programa tradicionalno planirana je i Bitef Polifonija, kao i Bitef na filmu koji decenijama uređuje Vera Konjović.

U sklopu obeležavanja jubileja, organizovaće se i međunarodna konferencija Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika, kojom će predsedavati i ukazati Milena Dragićević Šešić, na doprinos Bitefa, konkretno rada Mire Trailović i Jovana Ćirilova. Na ovom skupu bi trebalo da govore i neki od vodećih svetskih aktera na polju kulturne politike.

I ove godine žiri Bitefa tradicionalno dodeljuje dve nagrade: Grand Prix „Mira Trailović” za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov“ za predstavu koja se posebno ističe nekim od svojih karakteristika, bile one formalne ili sadržajne.

Sve predstave Glavnog programa ulaze u takmičenje za nagrade i igraće se u dva termina, od 19:30 i 21:30.