FEST u znaku Bekim Fehmiua je otvoren

Međunarodni filmski festival FEST zvanično je otvoren 48. put. Svečano otvaranje održano je u Sava centru, gde su crvenim tepihom prodefilovale počasne zvanice festivala, a Jelena Gavrilović i Igor Đorđević uveli su publiku u još jedno izdanje najveće domaće smotre filma.

Svečanost je uveličao orkestar MUP-a Srbije, koji je upotpunio impresivni vokal Jelene Gavrilović tokom izvođenja nekoliko muzičkih numera, uključujući i “Đelem, đelem”. Prikazan je i In memoriam video kojim je odata počast svim dragim kolegama i filmskim veličinama koje su nas napustile u proteklih godinu dana.

Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a, publici se obratio sledećim rečima: “Filmovi odavno prestanu čoveku da budu samo zabava kada malo poraste, a čini mi se da je većina prisutnih u ovoj sali prestala da doživljava film samo kao zabavu upravo na FEST-u. Mnogo je novih autora koji su svojom hrabrošću, bilo da je u pitanju autorski izraz ili izbor teme, zaslužili vašu pažnju. Zbog toga na početku 48. FEST-a mogu da vas pozovem da kad god je moguće i koliko god je vremena moguće provedete u bioskopu gledajući brižljivo odabrane filmove. FEST ima fantastičnu tradiciju, njegova budućnost je ista takva, a da li je i sadašnjost reći ćete nakon završetka festivala. Po meni, ona je baš takva.”

Ovogodišnji FEST je u znaku Bekim Fehmiua, jednog od najvećih glumaca sa ovih prostora. Njegov sin, Uliks Fehmiu, zvanično je otvorio festival.

“Kada su me obavestili da odbor festivala i umetnički direktor imaju želju da ukažu čast umetničkom radu mog oca, srce mi je zaigralo brže. Bekimov odnos prema umetničkom činu stvaranja je bio gotovo religiozan, sličan odnosu vernika prema hramu. On je iskreno mislio da umetnost može da promeni svet, da učini čoveka boljim, da ga oplemeni. Verovao je da nam umetnost daje mogućnost da progovorimo u ime onih čiji se glas retko čuje. A onda je izgubio veru i u čoveka i u lekovitost sopstvene profesije. Imao je 51 godinu, koliko ja imam danas, kada je odlučio da siđe sa scene i ode u tišinu. Odlučio je da se povuče iz javnog života u znak protesta protiv epidemije nacionalizma koja je zahvatala ove prostore, jer je znao da je mržnja najopasniji virus koji se najbrže širi, a najteže zaustavlja. Njegov je gajgerov brojač bio veoma osetljiv, i nažalost potpuno ispravan. Naravno umetnik ne može bez umetnosti, on je samo zamenio život pred publikom pisanjem u samoći, iz koje su nastale dve knjige za koje je smatrao da je nešto najvažnije što nam je ostavio. Potreba umetnika da postavlja pitanja, da svedoči i komentariše svet u kome živi je slična našoj potrebi za vazduhom.”

Mira Banjac, legenda srpskog glumišta, ovogodišnja je dobitnica priznanja Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Ceo Sava centar ustao je da dočeka cenjenu glumicu dugotrajnim aplauzom i ovacijama, a ona se dirljivim govorom zahvalila:

“Velika je čast primiti nagradu iz ruku jednog Fehmiua. Primajući ovaj lepi simbol, želim pre svega da se zahvalim Beogradu koji me je prihvatio za svoju sugrađanku, gde sam našla svoje pravo mesto. Hvala ljudima koji su mislili da treba da budem tu pored onih koji su to veliko priznanje dobili pre mene, to su značajni i veliki ljudi. Ja sam za velikima samo trčala, i mnogo sam se natrčala da bih zatvorila večeras ovaj moj kros. Moj filmski put nije ni značajan ni beznačajan. Kroz tu enigmu koja se zove film, koju nisam do danas odgonetnula, nemerljivi prilog su dali reditelji. Hvala piscima scenarija koji su ponekad nalazili neko značajnije mesto za mene. Hvala glumcima bez kojih ja nisam ništa. Glumcima, koji su moja jedina prava porodica. U životu glumca neizbežni su mediji, zahvaljujem se televiziji, radiju, kritici, štampi, i hvala prijateljima koji su do kraja ostali uz mene. I na kraju, hvala životu koji mi je podario ovaj dan, za mene velik i svečan, koji želim sa ljubavlju i zahvalnošću da podelim sa vama.”

“Pravo sa remonta”, našalila se Mira primajući statuetu Beogradskog pobednika iz ruku Uliksa Fehmijua.